Samo ti beži

U nekom od prethodnih postova, jedan od Samuraja je napisao:

Postoje ljudi koje ne primećujemo na prvi pogled. Proći ćemo pored njih i neće nam skrenuti pažnju jer ne drže ispruženu ruku, ne izbacuju u dahu svoju tužnu priču. Možda zato što nije novac ono što traže, iako je to ono što im verovatno treba. To su ljudi koje bole uzroci, a ne posledice…

…a put koji je pređen između ta dva isuviše je veliki da bi im se moglo pomoći.

Ovo je izrečeno u nekom drugom kontekstu, a mene je podstaklo da se počešem po glavi. Steve Winwood je bio samo zgodna asocijacija.

Nastavite sa čitanjem… “Samo ti beži”

Kako trenirati živce teoretičarima zavere

U svetu konzumerizma, najvažnije je da svaka luda nađe svoju robu. Ako vam nije jasno o čemu pričamo, otiđite u neki oveći tržni centar i uđite u neku prodavnicu robe široke potrošnje, pa razgledajte robu od tačke A do tačke B (daljinu procenite prema raspoloživom vremenu). Prebrojte, makar napamet i otprilike, koliko vam predmeta zaista treba, koliko biste tek voleli da imate, a koliko vam uopšte nije jasno čemu služe i ko to uopšte kupuje.

E, ta poslednje pomenuta roba ide u kategoriju “svaka roba nađe svoju ludu”. Što je, uzgred budi rečeno, notorni fakat. Lude su srećne, ne moraju mnogo da se trude, roba ih sama nađe.

Nastavite sa čitanjem… “Kako trenirati živce teoretičarima zavere”