Kako od svađe muškarca i žene napraviti hit? Evo ovako.
Dva minuta i koja sekunda više je sasvim dovoljna da se slušalac inficira. A leka od ove pesme nema. 
“Hit the Road, Jack” pripada grupi pesama koju svi znaju. I kod nas je rado slušana, a često se mogu čuti deca kako se dernjanju “mono, mono, mono, mono“ umesto „no more, no more, no more, no more“ – davno je snimljena (1961), pa nije baš razgovetno šta se peva. No, ma kako ko čuo ovu pesmu, nesumnjivo je da, s godinama, njena popularnost ni malo ne opada, a nove generacije je prihvataju kao svoju, barem u cover verzijama.
Potekla je iz pera Percyja Mayfielda, zaboravljenog autora i izvođača sa početka pedesetih. Kako se njegova karijera naglo prekinula posle saobraćajke, nije više mogao da nastupa. Ray Charles se dokopao ove pesme i od nje napravio muzičko čudo. Pomešati rock, soul, pop, jazz i gospel u jednoj pesmi čini se kao suluda ideja, ali u ovom slučaju savršeno funkcioniše.
Žensku pratnju na snimku obezbedila je grupa The Raelettes, u kojoj su karijeru započele mnoge od vrsnih pevačica (Merry Clayton – to je ona što peva onaj neverovatni duet sa Jaggerom u “Gimme Shelter” – Minnie Riperton), no glavni vokal u ovoj pesmi je Margie Hendricks. Izbor nije slučajan: u to vreme ona & Ray su bili u vezi, a rezultat te veze je, sem ovog velikog hita, i jedno od Rayove dece.
Proteklih decenija, pesma je doživela bezbroj obrada. Najuvrnutiju verziju koju sam čuo snimili su brljivi & enigmatični The Residents. No, niko nije uspeo da ponovi magiju originalnog snimka.