Sa Аквариумom sam se sreo ko zna kad i kako, ne znam više ni šta sam tražio ni gde sam našao. Ima tome već desetak godina, i još nisu nestali sa moje plejliste. Čak sam jednom i prevodio stihove Борисa Гребенщиковa, koliko da pokažem ćerci kako drugi prilaze Japanu (u pesmi “Пока несут сакэ“).
Pesma, koju bismo loše preveli kao “noga sudbine” se u stvari zove “Ud Sudbine” (vidi uživo ovde). Zašto sam ovog puta stavio razglednicu kad ima toliko živih snimaka? Zato što je razglednica odlično urađena, zahvale idu Кевинu Дж Вейрu, svaka mu čast.
Аквариум ima nekakav kultni status u Rusiji, i po onom što sam uspeo da nahvatam iz njihovog višedecenijskog opusa, nema šta nisu radili. Od 1972, kad su nastali kao поэтически-музыкальный проект i tadašnjih albuma koji su bili na granici slušljivosti, preko raznih svojih inkarnacija zvanih Аквариум 2.0, Лилит Блюз Бэнд, Новый электрический пёс te Аквариум 3.0, spadaju među retke bendove koji su uspeli da sastave 50 godina i da i dalje imaju masu publike (a ne omanje ali tvrdokorno pleme zaluđenika, kako to ume da bude).
U vreme kad sam našao njih, našao sam i gomilu drugih ruskih bendova, pa i ukrajinskih. Ostali su se nekako razišli i pomalo i nestajali sa plejliste; onim Чижom sam se bio oduševio u početku a onda nije izdržao višekratno preslušavanje pa je čak bilo i brisanja… ali Аквариумove. odnosno Гребенщиковljeve stvari su izdržale sve ove godine i… eto, naišlo na rndalici, pa se samo nametnulo kao tema za danas.
Dobro, de, ne znam ni ja nešto mnogo o njima – albume Ψ, Сестра Хаос i muziku za film Чёрная роза — эмблема печали, красная роза — эмблема любви (Crna ruža je simbol tuge, crvena ruža je simbol ljubavi) sam uspeo da pribavim i to mi je nekako dosta. A istraživati njihovu diskografiju od pedeset leta… to sam sebi zacrtao za penziju. Obratiti pažnju na tekstove, Гребенщиков itekako ima šta da kaže! Sami naslovi obećavaju: “pokoljenje dvorana i stražara”, “narodni heroj razmišlja o osnivanju dinastije”, “otac jabuka”, “veliki dunđer Lukijan (zida mi dvorac sa prozorima na tvoju stranu)”, “Svarog” (vrlo čudan instrumental, po slovenskom božanstvu), “ribari raspravljaju o zalasku sunca”, “legenda o paloj pionirki Nastji”, “srebro gospoda mojega”, “Loe bykannaugh” (na irskom galskom, a možda i na velškom, ko bi ih znao).
Kad će ta penzija…