Veća fotografija je ovde. I kao što juče rekoh: biti na suvozačkom mestu tokom vožnje po egzotičnim mestima ima svojih prednosti ako imaš čestit fotoaparat u rukama. A još kad imaš zrno sreće koje je veće od zrna pameti, to se onda završi ludilom od fotke. Da me đavo nosi ako sam se ičemu nadao kad sam, potpuno bez veze i bez plana, proturio objektiv fotoaparata kroz odškrinut prozor auta i ošajdario jedan snimak ne gledajući ni kroz tražilo ni na displeju. I kako sam ugledao rezultat nakon ekspozicije, a puštam da se fotka prikazuje samo dve sekunde (jer u normalnim okolnostima i bez gledanja znam šta sam uhvatio i kontrola mi ne treba), znao sam da imam epski snimak. Dobro de, ispravio sam geometriju i štogod obradio u smeru pojačavanja (već uhvaćene) atmosfere, ali to je tek puki odjek već zgrabljene scene.