Veća fotografija je ovde. Ideja je prosta da prostija ne može da bude (dok kompozicija, pak, nije): nisma mogao da prođem pored tog mesta na jednom velikom sokaku u Haifi a da ne pokupim u jedan kadar blesavi mural, tablu kliknike za dentalnu estetiku, prozore sa različitim rešetkama na zidu kome je sunce popilo boju, razni veš na štrikovima, razne kablove i instalacije, a tu kao nekakav bonus dođe spoljna jedinica klima-uređaja ispod spoljnog stepeništa koje polazi sa terase na koju može da se izađe samo iz sobe ispod. I sad ovako, kad sam najzad rečima opisao fotku koje je otelotvorenje meteža, zapravo otkrivam da ovde postoji neki bizarni sklad koji ne mogu da razumem, ali i te kako mogu da ga prihvatim kao suštinu jednog običnog življenja. I na čas – ne duže, ali dovoljno je – poželeo sam da se opet nađem na tom blesavom mestu.