Veća fotografija je ovde. To sam ja džagao po svojoj foto-arhivi, pa natrčao. Što bi ono rekao Komšija – ovo je jedna od pre (moraću i ja da napravim malo reda u arhivi, sad ima mesta na diskovima, pa mogu da se baškarim). Bilo je neko kišno proleće, radio sam u mesec dana u Crvenki, konačio u Vrbasu, a popodneva i večeri su ličili na dan mrmota, jedan jednak drugom u monotoniji priprmee posla za sutra. Pamtim suton u koji sam izašao posle jednog popodnevnog dremeža, da malo razbistrim glavu. Kiša je pala i stala, tog časa je prvi put zaista zamirisalo na proleće. Pljesnuo sam par fotki na ulici, ništa naročito, a ova fotka ostade kao beleška tog utiska buđenja prirode. Sećam se kako sam fotku ovog odraza drveta u barici na drumu ispred “Gradske kafane” okrenuo naopačke, pa još obrnuo po uspravnoj osi; ono prvo sam uradio da ispadne kao da drvo raste u vodi, a ono drugo… Što mi se moglo, valjda, ne sećam se. Gledao sam u original, koji je sačuvan pored ovog komada, i ne kapiram dobitak. Baš ima ludih ljudi: popravljaju ono što nije pokvareno.