Napiši, reče Zoća, pa posle toliko Rokija to bi valjda trebalo da se podrazumeva. Ajde-de, da napišem.
Desi se i to: poisključuju mi se svi osigurači koji nisu pregoreli – zaštitna mera protiv samouništenja; takvih dana se odmaram, hteo-ne hteo. Tog jutra sam spavao dugo, koliko nisam ni na letovanjima niti ujutru posle dočeka Nove godine. Bilo mi je toliko lepo, a toliko glupavo, da nije bilo druge nego da uključim neki filmski kanal na TV. Kad ja tamo, a ono finale filma “Rocky“.
Završi se film, ja lagano ustajem uz kafu krmeljušu, kad eto ti ga sad: “Rocky II“. Ma, vidi čuda: kada se osećaš tako kako se ja osećam u takve retke dane, nemaš kud nego da organizuješ celo popodne oko filmskog maratona.
Pa treći, pa četvrti… Ajoj, majko mila, nastavio sam da sedim pred televizorom…… Nastavite sa čitanjem >>