You never need nobody
You never been alone
And I try to get your affection
And all I ever do is wrong
Više puta sam ovde prepričavao svoje doživljaje sa suprotnim polom, pa nije više interesantno da ih ponavljam. Ionako su sve to samo varijacije na istu temu sa poznatim završetkom. Pentrao sam se po drveću, upadao u sobe preko balkona, tresao se od straha da ne poletim kao ptica zbog klimavog oluka… Sve sam to radio dok se nisam opametio.
D. je bila prelepa devojka koja je ostala mrtva hladna na sva moja navaljivanja. U trenutku kada sam pomislio da je led počeo polako da se otapa, sasula mi je istinu u oči: Ne slažu nam se horoskopski znaci! 
Sa grupom The Lone Bellow nisam imao takvih problema. Kada sam čuo današnju pesmu, podsetila me je na tu nesrećnu epizodu sa D. ali smo se odmah složili. Verovatno zato što me grupa nije ni pitala za znak u horoskopu. 
Kako je slušanje njihovog debi albuma (2013) odmicalo, ja sam se sve više palio na ono što sam čuo. Nisam očekivao ništa specijalno – još jedna od novih grupa koje obećavaju, a brzo se zaboravljaju.
No, prevario sam se.
The Lone Bellow imaju nekoliko skrivenih aduta koji ih čini različitim od sličnih grupa. Njihov šef Zach Williams piše zanimljive pesme i zna da se na pravi način poigra rečima. Zvuk im je akustičan & sveden, a glavni kvalitet im je pevanje – kako Zachovo, tako i višeglasje, koje je besprekorno. U prvih par pesama preovlađuje country/folk ugođaj, a kako album odmiče, taj zvuk se obogaćuje jakom dozom soul/gospel uticaja, tako da pesme postaju sve grandioznije.
Prošle nedelje su objavili novi album, Then Came the Morning (2015). Posle nekoliko slušanja, mogu samo da zaključim da su napravili korak napred. Aranžmanski je bogatiji od prethodnika, prepoznatljivi zvuk & stil nije menjan a interpretacije su još ubedljivije uz par žestokih rokerskih brojeva koje nikako nisam očekivao. Definitivno, više nisu samo grupa koja obećeva.
Izgleda da su zvezde na njihovoj strani. 