U staroj Jugi podrazumevalo se da kontinentalci leti idu na more. Za decu je to bio događaj koji se iščekivao cele godine, a često se ostajalo i po 3-4 nedelje. Što da se bije toliki put za manje kada se ide jednom godišnje. 
Za tu avanturu nisu se, kao danas, uzimali krediti, a roditelji se nisu mnogo brinuli oko finansija – po povratku čekala ih je nova plata pa se trošak nije ni osećao.
Bio je to letnji odmor u pravom smislu te reči.
Uz odmor ide i zabava – tradicionalno su se održavali letnji festivali. Jedan od najvećih i najpoznatijih odvijao se u Splitu. Tu se okupljala muzička elita, a nije bilo nemoguće da se na plaži sudariš sa nekom od zvezda. Meni ovaj festival nije bio interesantan jer je bio regionalnog karaktera, a nisam voleo ni taj dalmatinski melos. Previše mi je sve bilo zašećereno.
Dešavalo se da na splitski festival zalutaju i neočekivani gosti i prirede iznenađenje. Upravo to se i desilo 1968. godine.
Arsen Dedić, u to vreme već etablirani kompozitor i pevač, umorio se od ganjanja riba po Beogradu i došao je u Split. Redovno je nastupao na ovom festivalu imajući prema njemu neku vrstu moralne obaveze. Razlog je bio poznat – još 1964. godine njegova antologijska pesma “Kuća pored mora” bila redom odbijana na opatijskom, zagrebačkom i beogradskom festivalu. Jedva je ušla na splitski, a sa njega je trijumfalno izašla. Osvojila je prvu nagradu žirija, drugu publike i nagradu za najbolji tekst. Gabi Novak, koja ju je pevala, tada nije ni slutila da će nekoliko godina kasnije postati Arsenova životna saputnica. 
Nekako u isto vreme, Grupa 220 je rešavala svoje probleme. Iako je Drago Mlinarec pisao odlične pesme a “Osmijeh” bio ubedljiv hit, na festivalima su slabo prolazili. A to je značilo da se neće nasvirati na raznim nastupima. Trebalo je nešto menjati, pa je Mlinarec malo pojačao grupu. Za klavijature je zaseo Branimir “Lambert” Živković.
Ne znam kako su se Arsen & Mlinarec sastavili. Na sceni u Splitu su se zajedno pojavili praćeni Grupom 220, delili vokale u Arsenovoj pesmi “Razgovaram s morem” i… Nisu osvojili ništa.
Kako god bilo, snimak njihovog nastupa se često vrteo na televiziji, a meni se činilo da su bili vrlo ubedljivi. Čak sam i nabavio singlicu.
Treba li da pominjem da sam sa nje puštao samo jednu pesmu. Sve dok se nije izlizala od slušanja. 