Moglo je to bolje. Ustavnu povelju kao da su pisali uz vjetar.
ADIODASO
Marka sportske opreme za disciplinu pretrčavanja iz urušenih partija u profitabilnije. Adiodaso oprema je udobna, lagana, preporođuje. Bio je i jedan ovakav slučaj: čovek koji se iz Instituta nuklearnih nauka u Vinči vinuo u nebesa meditativnih visokoletača, na brzaka je oblačio Adiodaso opremu i srušio se iz patriotskih visina u – Novu saveznu narodnu skupštinu! Udes je preživeo, za razliku od nekoliko zgranutih građana.
AEFEKTNA REČ
Ne znam ko je rekao, jer svi ponavljaju, da reč seče kao mač. Posle se iznosi da je progovorena u afektu, pa zvuči kao izvinjenje i ništa više. Na glasu je i efektna reč, koja pogađa u srce problema, sa minimumom glasova. Ali, to samo znači da efektne reči mogu – da rane u srce kao koplje. Sa odsečenom glavom, ili probodenim srcem, svejedno je. Hajdemo da uvedemo aefektnu reč. To je efektna reč rečena u afektu, a koja je ubila čoveka. Nabijanje čoveka na reč. Zgodno je i za epitafe: ubi ga aefektna reč.
AGRE-SORI
Važno je uočiti da se nije lako ispričati žrtvi. Dug je proces zaboravljanja, htedoh reći opraštanja. Olako nasrću na susede, bez dubokog i pravog znanja o dubinama posledica koje konflikt donosi takozvani agre-sori. Agre-sori su bahati napadači koji ti otfikare ruku, i kažu: sori. Spale selo, i promrmljaju: sori. Unište grad, i pošalju jedno: sori. Iz bogatog fonda engleskog jezika znaju samo to jedno: izvini, sori. Deviza im je: Pomori, a zbori sori.
AKADEMIJURG
Demijurg je tvorac sveta. Po Platonu, to je vrhovni neimar Svega. Jeste li primetili da imamo akademika koji je uvek tu, da nam beslovesnima ponudi savet? On savetuje, prihvatimo novog vođu; on savetuje, odbacite novog vođu; on savetuje, sad je primarno nacionalno; on savetuje, sad je primarno demokratsko; on savetuje, budimo internacionalisti; on savetuje, dole mondijalisti… Zar on nije naš akademijurg?
AL-BUM
Kratko i jasno, al-bum je kolekcija fotografija iz života na terenima posttitovske Jugoslavije.
ALIBIJA
Zemlja u koju svako malo otputuju razni akademici, profesori, političari… Karakteristično, otputovali je ipak uvek kod nas! Dakle, i nema ga i ima ga, sve u isto nevreme. Ta veoma zanimljiva i prenaseljena zemlja u sred srede je ove naše zemlje. Uvažena persona koja je do 1987. bila zakleti ateista i mondijalista, posle te godine bi zaklala nekog drugog ateistu i mondijalistu, da bi u jesen 2000. javno se preko televizije deklarisala kao demokrata, samo demokrata i u celosti demokrata, tamo joj bog pomogao.
AMA-TERATI
Amater se bavi nečim iz takozvane ljubavi, ne profesionalno. Razni su amateri: pesnici, naučnici, ratnici. Čudo jedno, ima ih i u politici. Na njih se i odnosi novi glagol ama-terati. Kad ga opomenete da ne ide više tako, da su nastale državne i ostale štete, da je odveć diletantski, politički amater i dalje tera po svome. Ama-ter greši, ama tera! Amaterati je danas čak moda. Slavan je primer političara amatera, profesionalnog šofera teškog kamiona koji je amaterao sve do Dubrovnika, pa i posle. Amaterao je on i u poeziji, ali vidite da je to ipak bezazlenije amateranje!
AMFORIZAM
Amfora je vaza preistorijskog i antičkog doba. Trbušastog je oblika. Oslikana je kompozicijama mitološkog karaktera. Amfora je starina, često i lepota, te zato skupocenost. Aforizam je kratak literarni oblik kojim se kazuje neka životna istina. U našoj književnosti aforizam je čest. Postoji i mišljenje, da je taj aforizam visokog nivoa. Treba ipak primetiti da postoje i podvrste našeg aforizma. Jedan pravac se zove amforizam. To je aforizam koji izbegava životne teme i ide što dalje od savremenih objekata. Ništa stvarno škakljivo i rizično, moto je amforizma. Napraviti bezopasnu dosetku, to je sve. I kad je najbolji, kitnjast, lep, mitologiziran, trbuškasti amforizam samo je za vitrinu. Dok se pominje Hag, amforističar piše na temu niskih penzija. Za njega Srebrenica ne postoji (slučajno, to je blizu istine), jer je u fokusu njegove pažnje jedan vic o udovicama iz prošlog veka. Ali insistira da je bespoštedni kritičar svega postojećeg – u enciklopediji.
APOKALIPSATI
Apokalipse su opisi društva ogrezlog u nepravdi i grehu. Rečeno je da će jednom u ognju pravednosti zasvetleti istina. Apokaliptični simboli su Glad, Kuga, Rat i Smrt. Kada je narod lipsavao u programiranoj hiperinflaciji hiljadu devetsto devedeset treće, ujesen, svi su mislili da je dovoljno reći: apokalipsa. Ali sada vidimo, sve je imalo i domaću aromu, u njoj je bilo bitno: opljačkati građanina, i pustiti ga da lipše! Da, da, apokalipsati građanina. Šajo dušo, Šajo mori.
AROGANTNOŠĆ
Početkom oktobra dvehiljadite učestale su u Srbiji pojave ovakve vrste: grupica ljudi uđe u firmu, fakultet, carinu ili bilo što drugo; kažu direktoru da mu je vreme isteklo, da nije demokrata, ili što drugo; objasne da su oni ljudi novog vremena, da imaju legitimitet, ili bilo što drugo; ovaj se pobuni, ili ne pobuni, ili bilo što drugo. Da li su pri tom uskoci imali u vidu poljski sindikat, sveslovenski mentalitet, ili bilo što drugo – pokazaće vreme. U svakom slučaju, pao je predlog da se pojava nazove arogantnošć; najmanja šteta, ako predlog ne uspe…
AŽURNA OBALA
Ažuran je ona koji završava poslove na vreme. Radi tačno i brzo. San je mnogih da stignu na Azurnu obalu. Kan, Nica, Monte Karlo… Ima nešto važnije. Zadržati se na aktuelnoj političkoj obali, da vas ne oduvaju bure promena i ne speru talasi prevrata. Raditi tačno kako zahteva trenutak, i brzo (pre nego bude kasno). Biti na ažurnoj obali je pitanje biti ili ne biti u ovoj zemlji. Na primer, 5. oktobra 2000. bio je dan D za armiju antimondijalista; trebalo je hitno se iskrcati na demokratsku ažurnu obalu, inače… Videli smo ih na ekranu: mnogi su isplivali bez odela, ta ni kupaćih gaća ne bejaše na njima. Ah! letovati uvek na ažurnoj obali…
Vukota Babović
(Vitezovi oguglog bola, 2000.)