Encyclopaedia Britannica je iznenađujuće škrta prema pojmu medijum. Prvi na njenom spisku je termin medium (occultism), koji, očigledno, opisuje biće sposobno da komunicira sa svetom duhova, a to posebno u stanju transa. Tek na četvrtoj stranici pretrage nailazimo na upotrebu reči medijum u fizici, u okviru priče o Braunovom kretanju, gde se molekuli dve supstance, jedne rastvorene a druge medijuma rastvarača, mešaju. Kako bilo, reč medijum u fizici jasno označava okruženje u kome se odvija neki proces. Naše iskustvo očekuje da se svaki proces odvija u nekom medijumu: nekom čvrstom teku, gasu, tečnosti. (Tokom devetnaestog veka fizičari su čak bili ubeđeni da i elektromagnetski talasi moraju da se kreću kroz neki medijum, koji su nazvali etar. Fizika dvadesetog veka je pokazala da etar ne postoji, ali da medijum u kome se kreću elektromagnetski talasi postoji i naziva se gravitaciono polje, što pojava koju mi uočavamo i zovemo prostor. Ali to je neka druga priča).
Pogledajmo pre svega šta se događa ako se jedan medijum (voda) nađe na putu elektromagnetskim talasima na koje su naše oči osetljive – drugim rečima, svetlosti.
Dakle, uvođenje novog, iskustvu nepoznatog medijuma između posmatrača i pojave dramatično menja percepciju stvarnosti. Eh, lako li je kada je u pitanju fizika: naše početno zaprepašćenje polako bledi kako nas radoznalost tera da, korak po korak, razumemo šta se to dešava, pa stoga shvatimo da postoji nekakva geometrijska optika koja opisuje geometriju kretanja svetlosti pri njenom prolasku iz ređe (vazduh) u gušću (staklo) pa onda u manje gušću (voda) sredinu… i obratno. Svakako, upravo takvi principi vladaju svetom vladaju svima zabavnim svetom magije.
Donekle sličan termin medij nalazi se uvek između nas, građana, uživalaca stvarnosti (ovaj se pojam veoma namerno slaže sa nesrećnim uživaocima narkotika) i našeg okruženja. U pitanju je veoma, veoma zanimljiva tema: superkompanija Google, recimo, menja našu percepciju stvarnosti svojim sistemom ciljanog reklamiranja koje je potpuno usmereno ka korisniku. Tamo gde su u mom slučaju reklame za nove teleskope, DevExpress komponente i sasvim jeftine peer-review časopise, moj drug Emil će se upoznavati sa novim i novim piramidama (što ovde, što na Marsu), a članovi će pokreta Lekalizacija, na ovaj ili onaj način, od trave slabo šta drugo videti. Sportska redakcija Internet portala B92 živi u nekakvom paralelnom univerzumu u kome postoji samo tenis, a u njemu, kao u poslednjoj babuški, samuje Nacionole, veliki određivač sudbina: danas je Nole pobedio, ali već sutra Federer nije pobedio već Nole nije uspeo… i tako redom.
Svaka promena medij(um)a, videli smo, dovodi do iznenađenja, pa i stanja šoka. Jer Homo Sapiens je takav: svoj medijum nosi sa sobom. Teško mu je otresti se, shvatiti da je došlo do promene okruženja. Dramatično se i mučno ljubitelji Nacionola nose sa činjenicom da postoji i drugačije shvatanje sporta, prostor koji se ne meri brojem titula, u kome je su Rodžer u tenisu i Brazil ju fudbalu uvek favoriti i mezimci, bez obzira na godine i sastav. A mnogo više je tako u drugim, životu važnijim temama. Kao što je pitanje rijalitija, zar ne?
Ali to je neka druga priča.
