“Molim vas, ubijte me.” Robot je počeo da jeca.
“Molim vas, ubijte me”, molio je. “I upotrebite moje delove da napravite sebi čestitu lampu za čitanje. Dođe mi da se pojedem kad vidim kako pokušavate da čitate pri nedovoljnoj svetlosti te čkiljave lampe pored klozeta.”
Pokušavao sam da ignorišem njegove molbe, ali u srcu sam znao da je u pravu.
– * –
Hajde sad, baš da ne prevodim svih osam.
Znate, na Vebu ima čak i zanimljivih a pritom vrednih sadržaja. Da ne kažem baš “korisnih”, jer ta reč je vezana za utilitarnu dimenziju nekog sadržaja, a kreativno pisanje ne spada u moranje, već u onu kategoriju bavljenja koja nas odvaja od krda. Ali, da – ako se sadržaj za rekreativno čitanje može nazvati korisnim, onda mesto koje sam sinoć pohodio to svakako jeste.
I tako sam, prateći preporuku prijatelja koji danas provodi radno vreme učeći Engleze kreativnom pisanju, završio na stranici online portala časopisa The New Yorker, konkretno u odeljku Shouts & Murmurs. A tamo, Osam kratkih naučnofantastičnih priča u jednom paketu. A tamo i ova koju sam preveo za vas.
Preporučujem da njušnete i dalje. Ja sam to uradio i… I otišlo mi celo veče na čitanje dobrih pričica. Tako da ovo iskustvo protumačite kako valja, da ne kažete posle da sam vas navukao na dangubu… Pri čemu je veliko pitanje da li je to što ste hteli da radite išta korisnije od ovog čitanja. Ali da ne ispadnemo na kraj srca. Ovo je zbilja kutak za čitanje koji je vredan vaše pažnje ako nemate problema sa čitanjem na engleskom jeziku.
Svet je jedno čudno mesto.