Život u zgradama ponekad zna da bude naporan. Komšija, koji stanuje iznad mene, izvodi neke radove u stanu pa mi je slušanje muzike nemoguće. Dok se on zabavljao hoblovanjem parketa, mislio sam da će da mi propadne kroz plafon sa sve mašinom. Beton zna neprijatno da vibrira, baš kao i moji živci.
Srećom, nije propao.
Da bih se nekako zaštitio od neprijatnog osećaja, nabio sam sluške na uši i pojačao se do daske. Pustio sam neke kandidate koji treba da se ovde pojave i zavaravam sebe da mogu da se skoncentrišem oko dešifrovanja teksta pesama, pa da se bacim na pisanje. Ništa od toga, vibriram zajedno sa stvarima u sobi.
Shit!
Uto me moj verni Šišmiš obaveštava da mi je stigla nova poruka. Pogledam, od Šefa je. Piše mi:
Veli Jasna.
Kada Jaca veli, odmah se pretvorim u uvo, ticaće se i mene. Bila je kratka:
Ovo je nešto sasvim novo, do sada nisam čula. Kakvo pevanje.
Jaca je odlična pevačica i ima dobar osećaj za interesantne stvari. Odmah sam jurnuo na Cevku.
Priznajem, bio sam zatečen a cappella majstorlukom na ovom snimku. Lepota, u svom 
esencijalnom obliku i bilo kom smislu te reči. Naravno, ostatak dana sam proveo muvajući se po Cevki i slušajući snimke koje do sada nisam čuo.
O Pelageyi neću da trošim reči jer je Šef odavno sve detaljno objasnio. Na zvaničnom sajtu grupe vidim da, u međuvremenu, ništa novo nisu snimali, ali i dalje nastupaju. Dobro je, nisu se raspali, biće i novih snimaka.
Komšija je sa hoblovanja prešao na bušenje zidova. Smišljam, tipično srpski, da mu sutra pustim ovu pesmu i po prvi put navijem ovih mojih 350W po kanalu.
Pa neka propadne kroz plafon. 