2000 svetlosnih godina od kuće

Kao SF fanatik i poštovalac lika & dela Ridleya Scotta, nisam mogao da odolim njegovom novom filmu “The Martian“. Iliti Marsovac, po naški. Rezultat nije loš, mada mi se čini da je literarni predložak po kome je pisan scenario mnogo bolji. Film drastično pada u drugom satu zbog preterane melodramatičnosti i nepotrebnog busanja u američke grudi.

Izbor muzike je definitivno loš – sve neki buđavi disko iz sedamdesetih koji dobro posluži za par verbalnih fora, ali ništa više.

Kako sam gadljiv na disko muziku, istog trenutka kada sam je čuo počeo da vrtim svoj soundtrack za film u glavi koji mi se učinio boljim izborom. Počinje sa današnjom numerom, a zaustavlja se… Ma, još se nisam spustio na majčicu Zemlju da bih mogao na miru sve da popišem. Hot smile

2000 Light Years...Davno sam pominjao moj omiljeni singl od The Rolling Stonesa. Na njegovoj B-strani se nalazi pesma “2000 Light Years from Home” u kojoj caruje psihodelija na najbolji mogući način i lansira vas direktno u orbitu. Nevolja je sa tekstom. Iako Jagger govori o putovanju kroz svemir, njegovi motivi su bili mnogo prizemniji. U vreme pisanja nalazio se u zatvoru zbog posedovanja narkotika, pa mu se, izgleda, pomalo priviđalo da mu se kuća nalazi čak 2000 svetlosnih godina daleko. Eye rolling smile Airplane

I, dok se spremam da se prizemljim, nešto razmišljam: Zašto NASA ne bi ovu pesmu emitovala u etar uz, recimo, “Across the Universe” Bitlsa? I šta bi na to rekli vanzemaljci ako ih uhvate na svojim svemirskim tranzistorima? Alien

11 komentara na temu “2000 svetlosnih godina od kuće”

  1. Izbor muzike je definitivno loš

    I bre, nije valjda da ti je promakao Bowiejev “Starman”? 🙂

    1. Jedna lasta ne čini proleće. 🙂

      Kao student sam radio po disko klubovima i taj jednolični ritam mi se popeo na vrh glave. Od tada se stvorio uslovni refleks da ga totalno ignorišem kada god se pojavi u mojoj blizini.

      1. Ja sam se zbog istog tog anti-disco refleksa bolno ogrešio o album “Let’s Dance” Davida Bowiea, koji je remek-delo.

  2. Zašto NASA ne bi ovu pesmu emitovala u etar uz, recimo, “Across the Universe” Bitlsa? I šta bi na to rekli vanzemaljci ako ih uhvate na svojim svemirskim tranzistorima?

    Sramoto, nisi valjda propustio Saganov Kontakt (i opet, knjigu, ne film)? Tamo lepo piše da će svaki vanzemaljac koji počinje da hvata naša TV emitovanja prvo videti Hitlera. Džaba mu posle toga bili Bitls i Stonsi…….

    2. Da, knjiga je mnogo bolja, sećam se da sam film jedva odgledao do kraja, bez obzira što sam veliki ljubitelj lika i dela Džodi Foster, i tu bez obzira na njenu seksualnu orijentaciju. B)

      Nego, pomozite mi u večitoj dilemi, knjiga stoji danima neotvorena, film već nedeljama neskinut i neodgledan, šta mi je činiti? Prvo knjigu ili prvo film?

      1. – Аман човече јес’ти читао устав?

        – Јок, сачекаћу филм.

      2. Antiprotivan Džodi Foster. Kada je gledam dobijam morsku bolest. Ona ima neke mikropokrete svih krajnjih delova tela (glava, ruke, prsti), kao da se sve vreme pomalo tresucka.

        1. Čuj, sama je rekla da se u onoj sceni prvog susreta sa Hanibalom Lektorom toliko poplašila da joj je trebalo štogod vremena da ukapira kako je Entoni Hopkins radi k’o budalu. Tako da to tresuckanje, bar u toj sceni, ostaje baš kako treba.

      3. Čega god da se priFatiš prvog, manjkaće ti iznenađenja u onom drugom 🙂 Kada su i knjiga i film dobri, ja udarim prvo po filmu pa posle lakše vizuelizujem neke stvari dok čitam 🙂

        1. Мени се, као такође СФ залуђенику овдашњем, чешће заломи да прво прочитам књигу. Често ми се деси да филм не добаци до оног како сам то ја замишљао. Частан изузетак је Линч са Дином, луђи је од мене :).

Komentari su onemogućeni.