Niko od nas ne želi da se priseća vremena kada su nam uvedene “nepravedne i ničim izazvane sankcije”. A tek one inflacije, kada nismo ni znali da pročitamo broj koji se nalazio na novčanicama. Plate od pet maraka da ne pominjem…
Svako se snalazio se kako je ko znao & umeo. Nisam se nalazio među ugroženima, ali nikada neću zaboraviti dve stvari: ono što se prodavalo kao cigarete bilo je odvratno za konzumiranje, a nove muzike nije bilo ni za lek.
Možete li da zamislite kako je mogao da se oseća zavisnik poput mene?
U takvim okolnostima nema se baš neki izbor: za kvalitetnije cigarete sam se nekako snalazio, a na muziku sam zaboravio – bugarski piratski diskovi su bili očajnog zvuka i nisu nudili ono što bi mene zanimalo, pa sam bio prinuđen da slušam ono što imam. To i nije bila tako loša ideja, jer mnoge od vinila godinama nisam potezao. Na kraju te čudne životne epizode, mogao sam samo da zaključim da su skoro svi položili test vremena – retki su bili komadi koje nisam mogao da saslušam od početka do kraja.
Očajan & željan nove muzike, pozvao sam Čika Žiku i zamolio ga da mi nasnimi nešto novo. Na kasete, normalno, jer su plejeri tek počeli da se prodaju, a za originalni CD si morao da izdvojiš nedeljnu zaradu. Danima sam nestrpljivo iščekivao da mi se snimljene kasete vrate, a kada su, napokon, stigle, nisam znao šta ću pre da pustim. Očekivano, bilo je malo poznatih (Warren Zevon – Learning to Flinch, Linda Ronstadt – Winter Light), a još više nepoznatih albuma.
Za prvo puštanje, izbor je pao na zajednički rad Genea Clarka & Carle Olson – So Rebellious a Lover (1987), krenula je uvodna pesma “The Drifter” i ostao sam otvorenih usta do kraja slušanja. Na stranu što sam zagriženi poštovalac The Byrdsa i svega onoga što su njeni članovi radili – ovo nisam očekivao. Olsonova ima glas koji momentalno zakucava na zid, zna da napiše savršenu pesmu, a Clarke mu tu dođe kao fini začin koji daje završni i neponovljivi šmek.
Savršena kombinacija.
Ovaj album je, ujedno, i poslednji Clarkeov studijski rad. Ozbiljno narušenog zdravlja, zavistan od alkohola & kokaina, tiho se ugasio početkom 1991. godine.
Uz evidentnu, zabeleženu “hemiju” između ova dva izvođača, ostaje samo žaljenje što njihova saradnja nije duže potrajala.