Look at you, holding hands with the man from the Rio.
Ne znam s koje strane da započnem ovu priču. Ama, đavo da me odnese ovako ludog ako umem da objasnim zašto sam se zakačio poslednje meni značajne slike o bendu čiju važnost ne mogu da vam opišem u malo reči. Jer Steely Dan nije lako opisivati: to nije trivijalan bend. I sad, preko svega toga, još ja našao da komplikujem stvar izbegavanjem da ovu priču ispričam redom, kao što sam ranije planirao.
Ali, nisam kriv za to. Ispričaću vam sve na kraju.
Ne mogu čak ni da kažem “sledeća numera je jedna od najlepših pesama grupe”, jer ja tim epitetom kitim barem polovinu onog dela opusa grupe koji neizmerno volim, od prvog autorskog albuma Can’t Buy a Thrill (1972) do sedmog Gaucho (1980). Slušamo upravo naslovnu numeru sa tog, poslednjeg u nizu jedne od najuglednijih autorskih karijera u rock muzici tih romantičnih sedamdesetih. Ima, doduše, i onih koji odbijaju da prihvate Steely Dan kao rock’n’roll, nego su kategorični da je to jazz rock; ali, to je već neka druga priča. Aman, tu muziku su čak nazivali yacht rock! Uostalom, jebeš žanrove: ovaj žanr se zove “muzika grupe Steely Dan” i meni je to dovoljno do kraja sveta.
Steely Dan, velim ponovo, nije grupa za trivijalno slušanje. Neko ne može da podnese njanjavi glas Donalda Fagena. Nekome idu na ganglije džezoidne harmonske strukture koje nameću i Fagen i Walter Becker, naročito posle 1975. godine. A većina čupa kose zbog hermetičnih tekstova koje bog otac ne može da raščivija bez enciklopedijskog poznavanja kretanja u elitnim socijalnim grupama Amerike (pogotovo zapadne obale) tokom berićetnih sedamdesetih.
Šta je to tako čudno sa ovom pesmom? Prepoznali ste, nadam se, da u njoj postoji neka čudna napetost: nije distonija, nije problem sa harmonijom, nije davež od aranžmana (naprotiv). Pa, šta je onda?
Moramo da se malo latimo biografskih činilaca.
– * –
Nakon fenomenalnog uspeha albuma Aja (1977), velike gazde kompanije ABC su konačno odlučile da malo sjašu s vrata gospode Beckera i Fagena. Shvatili su da ih neće naterati na promotivne ili bilo kakve koncertne aktivnosti i ostali su načisto da ti ljudi ne provode po šest meseci danonoćnog rada u studiju zato što nemaju šta drugo da rade, nego zato što su ta dvojica ludaka perfekcionisti. Empirijski se pokazalo ko je uvek u pravu: novac od prodaje šest ploča grupe Steely Dan je bio više nego pristojan, a neki nemili događaji iza zavese su bili dovoljna pouka da se nikakvo mešanje u ideje velikog dueta ne isplati.
Tokom 1978. izlazi kompilacija The Greatest Hits (moj prvi susret sa grupom!), na kojoj se nalazi do tada neobjavljena numera “Here at the Western World“, omaž ranom periodu grupe, onom kada je to još uvek bila grupa sa stotinu imena plasiranih za svirke uzduž i popreko grada Njujorka. Kompilacija postaje platinasta i beleži trideseto mesto na Bilboardovoj listi, što je u to vreme bio neuobičajeno velik uspeh za takvu vrstu izdanja.
Međutim, Becker i Fagen su umorni, tačnije iscrpljeni, posle dugog studijskog rada. Odlučuju da se vrate kući u New York. Zapadna obala nije za ljude poput njih; trebalo im je šest godina da to shvate. Los Angeles nije uticao pozitivno, jednodušni su obojica. Sledeći album počinje da se stvara u ambijentu istočne obale, koji je uvek bio po Fagenovoj volji. Budi se nova kreativnost.
Dok je sniman novi album, stvari nisu tekle valjano.
Beckera udari auto na ulici; pride, njegova sve veća sklonost ka teškim drogama negativno utiče na partnersku magiju koja je sve vreme rada grupe bila dominantni faktor identiteta Steely Dan. Beckerova devojka umire u januaru 1980. od prekomerne upotrebe droge i njena porodica ga tuži jer ju je, po toj tužbi, on navukao da postane ovisnica. Ujdurma na sudu, zamišljena kao iznenadna prilika da se porodica omasti o Beckerove pare, traje do 1981. godine, ali na kraju ipak ne uspeva: Becker je oslobođen odgovornosti.
Traka sa numerom “The Second Arrangement“, koja je pripremana kao budući hit singl, nepažnjom asistenta snimatelja biva uništena. Ponovni pokušaji da se stvar snimi onako kako je uhvaćena u prvoj fazi nisu urodili plodom i stvar je napokon odbačena.
Kao da bruke i nevolje nije bilo dovoljno, dolazi i do pravne zavrzlame o vlasničkim odnosima nad sledećim albumom. Naime, u periodu neposredno posle albuma Aja, izdavačka kuća ABC je pripojena kompaniji MCA, baš kad je Steely Dan je već potpisao novi ugovor sa kućom Warner Brothers. MCA tvrdi da ima pravo raspolaganja još jednim autorskim albumom grupe i stvar završava na sudu; kompanija dobija tu parnicu. Sledi krajnje drska i surova osveta: u najavi izlaska, album Gaucho se nudi po pretplatnoj ceni od 9,98 $, za dolar više nego što je uobičajeno za ozbiljno opremljena diskografska izdanja, a pritom u sasvim uobičajenoj, minimalnoj opremi omota. Bila je to tendenciozna namera izdavača da obori inicijalnu prodaju ploče još pre nego što je objavljena.
Becker i Fagen namerno otežu završetak albuma, pokušavajući da se izbore za povratak cene na normalnu. To im ne uspeva, a album konačno izlazi novembra 1980. Nažalost, desilo se neumitno: završetak rada na albumu je označio i kraj postojanja dueta; Steely Dan odlazi u istoriju sve do svog povampirenja trinaest godina kasnije (što je neka druga priča).
– * –
Stilski, Gaucho je produžetak albuma Aja, ali u svetlijim tonovima i sa više ritmičke i pevačke energije. Raskošniji i manje hermetičan, mada i dalje vrlo džezoidne prirode, eklektičan zvuk je posledica angažmana još većeg broja muzičara nego na prethodnom albumu. Podsećamo da je ekipa sad u Njujorku, u starom društvu i sa nepreglednom ponudom muzičara svetske klase koje možeš dobiti za rad u studiju na puc prstom. Na mahove deluje kao da su se Becker i Fagen tek osokolili da rade dugo – iako zapravo nije bilo tako, jer osim pomenutog namernog odugovlačenja, Beckerov problem sa narkoticima je doprineo da album vrlo okasni.
Mnogima je već tad postalo jasno da je Gaucho labudova pesma grupe.
– * –
A šta reći tek o naslovnoj numeri? Niz protivrečnosti u muzici i tekstu, niz hermetičnih rebusa koje je teško tumačiti bez predznanja o prilikama i onom vremenu. No, ako baš hoćete: Custerdome je zamišljeni neboder u čijim visinama se nalaze preskupi penthouse apartmani, najvredniji statusni simbol posh društva Amerike, a u jednom od njih se dešava scena opisana u refrenu ove pesme. Sad, zamislite figuru jednog znojavog, prljavog i smrdljivog kauboja u tom staklu i plastici i potražite odgovarajuće događaje kojima ova slika čini preneseno značenje… Novca alavi agenti, teške droge, izgubljeni snovi, očijukanje sa homoseksualizmom (prepoznajte: to je vreme kada još nije dat prostor marginalnim društvenim grupama), umesto šlaga na torti sveprisutno je namerno ponižavanje onih koji ne mogu da budu pušteni u magični krug… Nabrajajte do mile volje, jer ima još. To je samo jedna groteskna scena od mnogih koje je Steely Dan opevao u mnogim pesmama.
Nije to jedina protivrečnost koju “Gaucho” donosi. Velika energija izlazi iz svakog takta, a fabula se, zapravo, ne kreće; to je figura kojom Fagen rado opisuje snobovsko društvo američkog zapada; jer, nije taj zalutali “stočar” jedini koji smrdi u toj sceni. Neverovatni ženski vokali, verovatno najbolje upotrebljeni u celom opusu grupe: glamur kao opsesija i kao kletva; kula u vazduhu, izostanak ispunjenja sna. I još jedan trik, utemeljen u protivrečnosti, koji su Becker i Fagen eksploatisali do besvesti, ali nigde ovako dobro: spori tempo, ritam samo što se ne raspadne, a zapravo divlje, grčevito sviranje. Slika ne može da bude bolnija kada želite da opišete suštinsku krhkost i nemoć pred ekonomskim zverima bez kojih svet više ne može da se vrti.
Poseban detalj: kada budete drugi-treći put uzastopce slušali stvar, ne dopustite da vas saksofon odmah odvede u nirvanu. Sačekajte refren, pa slušajte ritam gitaru. Totalna antiteza klaviru, za kojim sedi jedan od spoljnih koautora pesme, što je inače kuriozitet. Uzgred, ni manje ni više, to je veliki Keith Jarrett.
Niko normalan ne bi svirao gitaru tako na tom mestu. I zato niko normalan ne bi uspeo da proizvede toliko neopisivo snažan osećaj tuge u pesmi, a da ona pritom ne zvuči patetično.
A tek posle svega toga, kada saberete sve slike u celinu, poslušajte stvar ispočetka i pokušajte da prepoznate značenje prve dve strofe. Ako imate problema da shvatite, vratite se na gore ispričanu biografiju grupe u periodu upravo pre albuma i zamislite kako ples hijena može da izgleda ljudima koji su u stanju da prave ovakvu muziku.
Poslednji paket protivrečnosti ćete pronaći u nastavku teksta. Nemojte da vas ja podsećam na koga se obično odnosi sintagma man from Rio…
Just when I say ‘Boy you can’t miss, you are golden’
Then you do this…
You say this guy is so cool snapping his fingers like a fool.
One more expensive kiss-off, who do you think I am?Lord, I know you’re a special friend.
But you don’t seem to understand:
We got heavy rollers, I think you should know.
Try again tomorrow.
Can’t you see they’re laughing at me?
Get rid off him!
I don’t care what you do at home, would you care to explain?Who is the Gaucho, amigo?
Why is he standing in your spangled leather poncho
and your elevator shoes?
Bodacious cowboys such as your friend
will never be welcome here, high in the Custerdome.What I tell you back down the line?
I’ll scratch your back, you can scratch mine.
No, he can’t sleep on the floor.
What do you think I’m yelling for?
I’ll drop him near the freeway.
Doesn’t he have a home?Lord I know you’re a special friend.
But you refuse to undrestand:
You’re a nasty schoolboy with no place to go.
Try again tomorrow.Don’t tell me he’ll wait in the car.
Look at you, holding hands with the man from the Rio.
Would you care to explain?Who is the Gaucho, amigo?
Why is he standing In your spangled leather poncho
with the studs that match your eyes?
Bodacious cowboys such as your friend
will never be welcome here, high in the Custerdome.
Lično, za mene postoji još jedna protivrečnost: ne mogu da odlučim da li mi stvar bolje legne kada je slušam tiho na slušalicama ili kad produvavam zvučnike.
– * –
Na kraju ove duge priče, da vam ispričam još nešto.
Ovaj prilog je isečak iz serijala koji sam tiho zamišljao od početka postojanja Suštine pasijansa, a ovih dana i pokušao da ga realizujem. Elem, još 2000. godine, na BBS sistemu SezamPro sam objavio podužu seriju članaka pod zajedničkim imenom “Grbina škola grupe Steely Dan”. Tad sam ispričao priču o prvih sedam albuma grupe, ilustrovao njen rad popriličnim zahvatom od čak 28 numera koje sam proanalizirao manje ili više detaljno. Trebalo je malo ispolirati sadržaj, popraviti tri ili četiri faktografske greške koje sam tad napravio, napraviti scenario za sedam priča (sa idejom da budu pokrivene sa po dve numere), eventualno uz neki prolog u kojem bih objasnio svoje motive i epilog u kojem bih ispričao šta je bilo posle, jer Steely Dan ponovo radi, čak uz dva autorska albuma koja su objavili 2000. i 2003.
Ali, avaj. Baš kao i u slučaju Boba Dylana, Steely Dan je odlučio da iskoristi mehanizam koji je Gugao napravio za one koji žele da odbrane autorska prava svoje muzike. Elem, prilikom podizanja na Cevku, taj sistem analizira zvučni sadržaj, pa ako prepozna registrovanu autorsku pesmu koja je autorima po volji da se blokira, tako i bude… To sam saznao upravo pripremajući prolog serije “Steely Dan školica”, koji sam hteo da ozvučim jednim demo snimkom grupe. Kad ga nisam našao na Cevki, spremio sam klip svojeručno, otpremio ga, da bih posle manje od minuta dobio pisamce neprijatne sadržine, u kojem me obaveštavaju da nisam bio dobar dečko.
Posle svega, prebrao sam Cevku pažljivo i tamo pronašao tek nekoliko numera Steely Dan, vrlo nedovoljno za potrebe moje školice. Nije mi se dalo: nevoljno sam odlučio da neću improvizovati, nego školice neće ni biti. Jebigica, što bi rekao moj drug Robert, čovek od koga sam često pozajmljivao retrospektivnu kompilaciju na četiri CD-a Citizen Steely Dan 1972-1980 (1993), čija kutija neodoljivo podseća na malu nadgrobnu ploču.
– * –
Družićemo se još sa grupom Steely Dan još, ovako ili onako, sasvim sigurno. Najzad, ja se sa njima družim relativno često, a uvek vrlo rado. Ranije barem jednom godišnje, u poslednje vreme malo ređe, ali sa ništa manjim žarom, organizujem ritualno preslušavanje prvih sedam autorskih albuma grupe Steely Dan, redom i bez preskakanja ijedne numere.
Lord I know you’re a special friend.
But you refuse to undrestand:
You’re a nasty schoolboy with no place to go.
Try again tomorrow.