Ovo jeste još jedan tekst o rekama izbeglicama, ali ovog puta onima izbeglih iz čudnog, sporadično naseljenog mesta zvanog Razum
Nakon prošlonedeljnog teksta o izborima, prirodno bi bilo pričati o Srbiji, jer se oko njenog upravljanja cela izborna furtutma i dešava. Pokušao sam da na tu temu pišem, ali nisam uspeo. Tako mu verovatno dođe i logično: pošto rečenica “prirodno bi bilo pričati o Srbiji, jer se oko njenog upravljanja cela izborna furtutma i dešava” u sebi nosi očigledan sarkazam, pošto je svima jasno da se izborni takmaci bave isključivo borbom za novac i vlast kao takvu, naprosto nema prostora da se suvislo analizira bilo koji aspekt takve države. Stoga ovaj, kao i bilo koji drugi razuman tekst o Srbiji, može biti (pored ličnog umirenja savesti) samo očajnički i unapred neuspeo pokušaj da se skrene pažnja na prvi izvedeni element koji iznosi razum iz ove naše, ili čija li je već, despotije. Dakle, galopirajući nacionalizam, nezbežni pratilac potpuno samozadovoljne i bezuslovne nesposobnosti aktuelnih upravljača državom.
Sreda je, 20. januar 2016. godine. Građanin M. kupuje dnevni list Politika. Stiže kući, seda u fotelju. Građanin M. gleda naslovnu stranu dnevnog lista Politika:
Građanin M. zatvara oči. Građanin M. ponovo otvara oči i gleda u naslovnu stranu dnevnog lista Politika:
Građanin M. želi da zaurla. Ali koja je svrha? Ko će ga čuti? Ko će odgovoriti? Niko. Svi su srećni: naši policajci se grudvaju na granici, naši panduri grle na granici, naši graničari su najbolji prijatelji na granici. Unutar granice, vagoni su naprasno i nepodnošljivo smrdljivi; nema nikoga da primeti dogovore sa taksistima i slatke male natpise Keep off the grass. Unutar granice, na naslovnoj strani dnevnih novina Politika, Srbija neće dozvoliti migrantima da ostanu u našoj zemlji.
Građanin M. želi da zaurla. Ali koja je svrha? Ko će ga čuti? Ko će odgovoriti? Niko. Svi su srećni: Dodik, čiji bezbedan ostanak na vlasti Srbija finansira lepim evrima i još lepšim dečacima; Andrićev institut iz Andrićgrada, koji dodeljuje 50 hiljada tih evara kao Andrićevu nagradu; Matija Bećković, koji dobija tu nagradu i slika se sa Andrićem, Kusturicom i (sadavišeinetako)mladKecmanovićem; Matica Srpska i Srpska književna zadruga, koje Matija nagrađuje sa po pet hiljada evra za sve godišnje nacionalističke napore; Večernje novosti, koje o sve ovome izdašno pišu i cementiraju ludilo kao stanje redovno. A unutar stanja redovnog, na naslovnoj strani dnevnih novina Politika, Srbija neće dozvoliti migrantima da ostanu u našoj zemlji.
Građanin M. želi da zaurla. Ali koja je svrha? Ko će ga čuti? Ko će odgovoriti? Niko. Svi su srećni: Radoš Bajić, koji uspešno piše tekstove o Božiću i pravi serije o tome kako su nam, ili kome li već, sela prazna. I ne bi Radoš imao posla kada bi ta sela postala puna. Jer istina je: možete se satima voziti dolinom reke Toplice, nećete videti nikoga sa 32 zuba u vilici. Istina je: dečija vika ne uzbuđuje rode Jankovog Mosta. Istina je: Nišavu i Vrelo belopalanačkog Krupca niko ne gazi. Ali istina nije unutar stanja Radoševe sreće. Unutar stanja Radošđeve sreće, na naslovnoj strani dnevnih novina Politika, Srbija neće dozvoliti migrantima da ostanu u našoj zemlji.
Građanin M. želi da zaurla. Ali koja je svrha? Ko će ga čuti? Ko će odgovoriti? Niko. Svi su srećni. A unutar te opšte sreće, na naslovnoj strani dnevnih novina Politika, Srbija neće dozvoliti migrantima da ostanu u našoj zemlji.