Meiko

修羅の花

Novogodišnji blagdani su, barem meni, bili vrlo interesantni. Nagledao sam se dobrih filmova. Moj favorit je „The Hateful Eight“ Quentina Tarantina jer je bio praznik za oči. Tarantinove filmove možemo da volimo ili da ih mrzimo, ali ne možemo a da ne primetimo da se u mnogim detaljima razlikuju od uobičajene holivudske produkcije na koju smo se, uglavnom, navikli.

Jedan od specifičnosti je način na koji Tarantino koristi muziku u svojim filmovima.

Za razliku od većine soundtrackova koji se bez filmskih kadrova pretvore u dosadnu kulisu dok se rade sasvim desete stvari, oni iz Tarantinovih filmova mogu da funkcionišu i sami za sebe. To nam mnogo govori o režiserovom rafiniranom muzičkom ukusu i, dakako, naslušanosti. Mešanje muzičkih žanrova kod njega je sasvim uobičajena stvar, a ne nedostaje ni egzotike i eksperimenta.

Ponajbolja pesma na sountracku za njegov film Kill Bill je pravo iznenađenje jer je otpevana na japanskom. Bogato orkestrirana balada “The Flower of Carnage” lako se pamti i osvaja već na prvo slušanje. A posle nekoliko ponavljanja, ljudi poput mene počnu da se pitaju o čemu se, zapravo, tu radi.

Kopanje po internetu daje prve rezultate – pesmu peva Meiko Kaji. Meiko je poznata japanska glumica koja je uknjižila na svoj konto preko sto uloga u filmovima. Pored toga je i pevačica. Autor pesme je Masaaki Hirao, japanski Elvis.

Sa tekstom mi je već malo teže išlo. Pročitao sam gomilu komentara oko tačnog prevoda na engleski koji su bili zanimljivi, ali me nisu mnogo prosvetlili. Koliko sam skontao, tekst je vezan za radnju filma „Lady Snowblood“ u kome Meiko igra opaku žensku – osvetnicu.

Ovde odustajem od daljeg istraživanja. Samo mi još fali da počnem da gledam japanske krimiće sa početka sedamdesetih zbog tekstova na blogu. 🙂