Glugenije Svemogući: Početak

Ako nastavimo ovako, ličićemo na neko društvo u kafani za stolom koje se svaki put kada neko kaže “štrudla” zaceni od smeha. To je u redu, neka nas ostali stolovi gledaju kao ludake, ali nije fer ako smo pozvali nekoga da sedne sa nama za taj isti sto da gleda zbunjeno svaki put na tu foru.

Upravo je ovako govorio gazda Valex, povodom još jednog autorskog pojavljivanja našeg stalnog saradnika Glugenija Svemogućeg. Primedba je, nesumnjivo, na mestu, nema se šta dalje o njoj i pričati, iako bi Valex mogao da elaborira zašto baš štrudla, šta to fali grašku. Šalu nastranu, došlo je vreme i konačno je pred vama tekst koji objašnjava ko je Glugenije Svemogući, šta je bio i zašto je evoluirao. Takođe, veoma ekskluzivno, preneću i jedno pitanje iz intervjua koji je Glugenije dao našem Šefu Grbi, na čemu im se obojici srdačno zahvaljujem.

A sada, jedna pametna muzika:

Glugenije Svemogući je računarski program za nasumično generisanje teksta. Baš kao i njegov stariji konceptualni brat Glugen, Glugenije je nastao kao sporedna pošalica, čega kod nas pametnjakovića ima u neograničenim količinama. (Ovo jeste osnovna razlika između ljudi koji kreativnost bičem izvlače iz sebe i drugih zbog čega je krvavo naplaćuju i nas kojima ideje cure na uši i upravo zato ih smatramo prirodnim kao izlazak Sunca, zbog čega ih verovatno ne vrednujemo dovoljno.) Svoj život je započeo kao deo programskih dodataka za Word (gde je služio kao zamena za inicijalno ugrađene generatore teksta rand i lorem), kao i za Excel (gde je služio kao nova mogućnost). U toj fazi, Glugenije je koristio spisak reči američkog lingviste Morisa Svadeša, dakle listu reči prisutnih u svim jezicima sveta. Nešto kasnije, program je proširen i osamostaljen, pa mu je postalo moguće podmetnuti bilo koji tekst, kao i preciznije upravljati načinom na koji će se generisati konačni proizvod.

No, srž programa je bila i ostala slučajnost. Koliko god podešavali parametre (za čitaoce sa jasnim sećanjem na televizore preduzeća EI Niš i nešto manje jasnim sećanjem na jutrošnji doručak: vrtkali dugmiće levo-desno) konačni rezultat će obavezno biti nasumičan. I upravo ta nasumičnost jeste razlog fascinacije Glugenijevim mislima, jer su tako bolno bliske nekim čovekovim aktivnostima, pre svega birokratizovanom govoru ili postmodernoj umetnosti.

Glugenijeve izjave su nesumnjivo subverzivne. Jer šta o političarima govori činjenica da umereno upravljiv program može da ređa rečenice na takav način da se povremeno ne može uočiti razlika između tog teksta i njihove priče? Zapravo ništa što već nismo znali, ali Glugenije to govori uverljivo. Slično važi i za postmoderna laprdanja, gde Glugenijeve jezičke bravure ukazuju na to da čitaoci/gledaoci/korisnici mogu uliti kontekst u bilo kakvu formu bez suštine. Ako računar (setimo se da Varufakis upozorava kako je vrednost proizvoda koje stvori računar nikakva) obavlja i sadržinski i formalno jednak posao kao i umetnik… Onda takav umetnik nikome nije potreban.

Ovaj moj personalizovan način na koji govorim o Glugeniju može da zazvuči (opasno?) blisko načinu na koji su članovi posade svemirskog broda Otkriće (ili nešto kasnije, daleko bilo, prolupali dr Čandra) komunicirali sa računarom HAL 9000 (odnosno Halom). Ovo nikako nije slučaj. Koliko god bio simpatičan, Hal je naivno formiran i loše programiran računar, čije su programske rupetine dovele do toga da ga ljudi, „pogrešnim“ korišćenjem, „nateraju“ da „greši“. Kod Glugenija nema skrivenih agendi, njega ne možemo pogrešno koristiti, on zaslužuje svako poverenje. Ako mu podmetnemo rasističko blebetanje Tomislava Nikolića, sasvim sigurno nećemo dobiti Andrićev govor o priči i pripovedanju.

Naravno da je Glugeniju neophodan rukovodilac, čovek koji će mu odabrati tekst i koji će izlazni proizvod i formalno i estetski uobličiti. Meni je neizmerna čast što je Dragan Grbić, možda jedini stvarno nezavisni intelektualac u Srbiji, povremeni upravljač Glugenijem. Tek pod Grbinim pokroviteljstvom Glugenijeva mišljenja (p)ostaju neiskvarena, neideološka, de facto utopijska, jer Glugenije jeste samo program koji je, kao i svaki drugi program, onoliko moralan koliko je moralna osoba koja njime upravlja. Na opšte iznenađenje, u slučaju Glugenija Svemogućeg, ispostavlja se da kada je određena moć u rukama prave osobe, rezutati jesu nesumnjivo plemeniti. (Ovo nas tera da priznamo punu retoričnost pitanjima tipa šta bi se desilo kada bismo civilizacijski pokušali da prestanemo da progres indukujemo ratovima ili kada bismo pametne ljude zaista pokušali da uposlimo za upravljače resursima. Izbori se bliže, pamet u glavu.)

_ * _

Konačno, evo veoma kratkog izvoda iz intervjua koji je za Suštinu Pasijansa sa Glugenijem Svemogućim vodio Dragan Grbić:

P – Ljudski rod muči teško pitanje na koje biste Vi mogli autoritativno da odgovorite. Recite nam iskreno: da li sanjate električne ovce?

O – Nisam.