Zgodan dasa, aktuelna manekenka, idilična plaža i milozvučna pesma kao podloga. Nije ni čudo što se celi svet primio na virtuelnu ljubavnu priču. Već sam o tome ovde pisao, mada u drugom kontekstu.
A gledali smo i drugi video.
Kada je Chris Isaak objavio svoj treći album Heart Shaped World (1989), malo ko se trznuo. Pesma “Wicked Game” je objavljena kao singl i nije ni dospela na top liste. Nekako u isto vreme, David Lynch je snimao film “Wild at Heart” i iskoristio pesmu za jednu od scena. Film je dobro prošao kod publike. Osvojio je Zlatnu palmu u Kanu, a mlađani Nicolas Cage je od talentovanog glumca postao velika filmska zvezda.
Mi smo imali važnija posla – kolektivno smo rasturali državu u kojoj smo živeli. Zato nije ni čudo što su film i spot do nas dospeli tek par godina kasnije. Nekome na televiziji se dopao, pa je skoro svakodnevno emitovan.
Helena Christensen je bila čarobna, onako ulepljena u sitan pesak, zračila je seksipilom, a ja sam te godine za rođendan dobio Isaakov album. Znaju prijatelji da mi u takvim prilikama spreme neku zvrčku, ali njegov album kao poklon… To nisam očekivao.
O samom Isaaku nisam znao ništa, sem onoga što sam video i čuo u spotu. Lepotan, dobro peva, milozvučna muzika. Nisam baš ljubitelj takvih tonova, ali sam, iz kurtoazije, pustio disk. Ipak je to rođendanski poklon, nema smisla da ga ignorišem.
Već posle treće numere počeo sam da se češkam po glavi, a na kraju slušanja sam već imao stav. Album je bio fenomenalan. Isaak je napisao vrhunske pesme, odlično je pevao, a zvučao je kao da se pojavio ispod skuta Roya Orbisona – a to mi je bilo dovoljno. Premalo je takvih.
Bogata Isaakova diskografija pokazuje da je retko pravio kikseve. Uglavnom je više nego dobro ocenjena. I danas se pitam da li bih ga uopšte slušao da nije bilo tog rođendanskog poklona… I danas, kada naletim na neki od njegovih snimaka, obavezno bacim uvce.
Iako ga je načeo zub vremena, još uvek piše dobre pesme i odlično peva.