Budite gore. Jer, morate znati: dole je gore, a gore je bolje. A najbolje je u biblioteci, osim ako niste došli da kupujete poene umesto da pozajmljujete knjige.
U Domanovićevoj „Stradiji“, pripovedač sreće ribara koji mu pominje zemlju preko puta reke, za koju tvrdi da ima dosta svinja i ministara. Navodno, samo svinje se izvoze.
Više od veka kasnije, nazadovali smo. Ne samo da nismo otkrili kako 
da ministre prebacimo preko granice kako bi postali nečija tuđa briga, već ni više svinje ne izvozimo, naprotiv. Televizijska emisija koja je trebala to da razotkrije skinuta je s programa – očigledno je da ovi neizvezeni ministri žele da nas uvere kako je malo svinja u našem idealnom društvu, te nam je potrebna pripomoć sa strane.
Posle razgovora sa ribarom, naš pripovedač prelazi na drugu stranu, gde mu se svi čude kako to da ima šezdeset godina, a nema još nijedan orden. Jedan od njih je dobio orden jer mu nijedan magacin nije izgoreo za mesec dana dok je bio čuvar, drugi zato što je ostario a nije umro. I danas se za slične zasluge dobijaju ordeni i malobrojni su oni koji odolevaju tom iskušenju.
Pre sedamdeset godina, u jednom sličnom utopijskom društvu, svinje su odlučile da preotmu vlast. Moguće je da će se to jednog dana dogoditi i kod nas kada se uvozom postigne kritična masa.
U međuvremenu, dovoljno je da neko nešto kaže u času kad ga mnogo ljudi sluša, da to bude veoma po volji jednih i veoma protiv volje drugih, veoma uz dlaku trećima, a veoma neobično četvrtima – pa da nastane totalni haos u kojem čak i vrlo razboriti ljudi umeju da kažu ponešto nerazborito. I to nas podseća da zaista ima raznih ljudi koji se mogu razvrstati prema načinu svog aktivnog učešća u procesu razmišljanja ili barem onog što svako smatra razmišljanjem.
Ovde valja da se setimo starog načela o mišljenju:
Mišljenje je najsloženija i najteža delatnost koju pripadnik ljudskog roda može da preduzme. Zbog toga tako malo ljudi uopšte pokušava da misli.
Postoje ljudi sa generičkim mišljenjem o činjenicama i to je u redu. Ta mišljenja ponekad nemaju previše veze sa činjenicama, a ponekad zapravo nema nikakvog mišljenja, ali čak i to je u redu dok god postoji trud da se dosegne ma kakva misao. Malo je teško u netrivijalnim situacijama, ali tu ponekad pomogne osluškivanje šta kaže većina.
Postoje ljudi koji vole da tumače činjenice strogo skeptično i po svaku cenu sa nekim elementom osporavanja, pazeći pritom da ne budu blizu zoni mišljenja većine. To je isto u redu, mada malo smrdi na elitizam to što oni iz prethodnog pasusa ovima iz ovog pasusa smrde na egalizam. Misao takvih dopire najdalje, pa je korisno kada raspolažu svim činjenicama; u protivnom, nešto zaškripi, pa se javljaju neslaganja. Sve je u redu dok ta neslaganja ostanu na akademskom nivou. Međutim, na Balkanu pršte varnice pri susretima takvih – često je prejak taj animalni poriv da neistomišljenik mora da bude i neprijatelj.
Postoje i oni koji misle da je neka njihova konstrukcija isto što i dobro objašnjena činjenica. To pomalo nije u redu, ali neka bude. Nije problem u tome što ljudi ponekad nemaju obzira, pa uz poneku misao objave i poneki misaoni isprdak; problem je u tome što se ti produkti rada glave ponekad upošljavaju kao predmet dnevne politike sa ekstremnog kraja političke palete, a to teško da bi se smelo dozvoljavati preko neke izrazito male količine. Dobar ishod je kad navedeš demagoga da sam prizna kako je njegovo tumačenje samo njegova konstrukcija, a ne nešto što je podržano činjenicama, ali to je retko. Ako naiđeš na arhetipskog demagoga te vrste, obično završiš u hitnoj pomoći.
Postoje i oni koji ne misle ništa i uglavnom baš ništa ne razumeju, ali vole nešto da kažu. To o mišljenju i razumevanju je tako i tu se ništa ne može; i takvi imaju pravo kao i svi ostali. Jedino to oko želje da nešto kažu po svaku cenu nije u redu, pogotovo zato što takvi vole da uzurpiraju tuđe vreme pratećom koreografijom, koja je tim bogatija i agresivnija što je nerazumevanje veće. Takve čovekolike spodobe često stupaju u jurišne brigade fašisoidnih gadova iz prethodne grupe, a da nisu ni svesni toga.
Zbog toga i tolika mimikrija: neko ide u biblioteku da pozajmi knjigu, neko da nađe mir čitaonice, neko da primi nagradu zbog knjige koju je napisao, a neko da ubere jeftin politički poen.
Savet Alana Forda:
Ili se posveti visokoj modi ili pređi na sistem outleta i second hand shop nabavke. I nemoj rukama da pokazuješ koliko velike zalihe imaš. Ovaj savet je 50% jeftiniji svakog dana sem subote od 11 do 14.
Ako ne znate od čega je taj savet jeftiniji, pitajte Glugenija II Nemogućeg. On bi na to imao da kaže sledeće:
Odgledavši film, mogu samo da me odvedu dalje u zabludu, pošto je to Srpstvo u veoma teškom stanju i potreban mu je novac da bi mogao da razumemo kretanje po sebi. Dietrich za jelo nije za jelo. Dok pišem ove redove vrata od terase su mi otvorena i osećam miris bagrema čak i na matičnom albumu Women and Children First (1980), a kamoli da se zaustavi. Jer, taj čovek vrlo dobro zna, a to je bila Tatra samo po mehanici, a po izgledu i Mojsije se iznervira, tresne štapom o zemlju, promrmlja nešto, ali na kraju se u mađarskom ama nikad ne koristi kao j, imaju pravo j kao i mi, a na kraj prezimena ga je stavljalo plemstvo umesto redovnog i, sad da li samo oni sa pažnja para, opet je uspešno pokazao koliko je načisto: srpski antologijski, opet pokazao kako izgleda biti deo kvalitetan. Dok oni koji se redovno oglašavaju u muzici za popodne – posvedočiti svojim rečima, ali sa istom poentom: muziku vredi deliti samo na dobru i lošu. Nijedna uska klasifikacija muzike ne može ništa da se kupi sve što je uradio bilo je postavljanje gospode B. i C.
za svoje najbliže saradnike, jer su svi političari isti, pa im na krila pada krv koja se zatim tako skori tako da ptica ne može da se nađe, ali da se snimi ovako niz ulicu i da se iznad njega nalazi nekoliko kaskadnih jezercadi, teško pristupačnih, ali sam napravio mentalnu zabelešku da jednog dana moram da se ograničim na jednu izvedbu? A još je nedelja, pa možemo valjda malo da potprašimo!
A šta danas rade sir Oliver (engr: Oliver cheese) i ostatak družine? Nestali su?
E, varate se.
Batalili su nesiguran agentski lebac i okrenuli se unosnijim poslovima. Uvoz!
Leži Crnogorac u travi pored kuće i odjedanput panično zove:
– Ženo! O, ženo! Donesi mi hitno onaj serum!
– A što? Je li te pečila zmija, kukala ja?
– Nije još, ali evo ide k meni!
(tnx čiča-Vukota via FB)
Nije neki kunst da gunđate protiv vlasti. To može svaka šuša. Samo vrhunski majstori uspevaju da svaki put, kad se vlast promeni, od novih vlasti uhvate i spomenicu i boračku penziju.
Razmislite kako oni to postižu.
Ovaj savet vredi koliko god da ste platili za njega, cena nije bitna. Jer penzija, bato, penzija se ne meri na metar, nego na komad.
Nikad, ali nikad nemoj da kažeš kako si loše prošao. Uvek ima neko ko je prošao tako da se tvoj slučaj ima smatrati uspehom.
Nota bene: ne podsmevaj se drugima.
Pita mali Piroćanac tatu:
– Tato, a zašto komšija stalno jede meso, a mi stalno papriku?
– Ma, bre! Kuj gi jebe kad nije sadio!
“Ona sa četvrtog sprata se odlučila za istu tehniku. Pri “slučajnom padu”, začu treća jedino u shvatila izabrana savršena. komšije ne Gurne narednih smo se Family a uz sećanje na ovaj mali izlet ostavljamo za sobom mini inerciji. Vremena nikada dovoljno, pa smo ostavili dovoljno stvari za novo rešio. Hvala ozbiljnije pristupi Šefu poslu posveti karijeri. Uzgred, i brak je pukao, romantika se negde zagubila. A i sama Susan.”, primeti Glugenije II na to.
Vožnja bicikla je ozbiljna stvar. Nikad, ali nikad nemoj da zveraš okolo.
Nikako ne zaboravite da su svi oni jednom bili Titovi pioniri i da su se isticali u tome. I drugi su bili u istom sosu, ali se makar nisu presvlačili onako kako je vetar duvao. I zato pokažite poštovanje prema onima koji ostaju na liniji, pa makar to bila i pionirska linija.
Imalo bi šta da se kaže. Ali ako kažemo, raspričaćete. Ako raspričate, neko može svašta da pomisli. Ako neko svašta pomisli, neko će pomisliti nešto loše. Ako neko pomisli nešto loše, biće mu zlo od tih misli. Ako nekome bude zlo od tih misli, razboleće se.
Sve u svemu, ispada ovako: ako bi imalo šta da se kaže, neko će se razboleti. Takva je perspektiva, dragi naši čitaoci. A kada bismo vam rekli kakve smo sve još muke i nevolje istrpeli zbog glupavih asocijacija koje su se zaista ostvarile, ne biste nam verovali. Nekako, bez pakosti ali i bez sažaljenja, bude nam lakše kada skrenemo pažnju na nekog drugog ko je bio žrtva takvih ludih asocijacija. Evo jedne prehrambene varijante takvog stvaralačkog zanosa:
Šta reći? Poznajemo jednog entuzijastu koji je rekao da bi mu samo crna boja bila problem; sreća naša i njegova, pa ne zna koliko je jeftina crna prehrambena boja. Ne osporavamo značaj masnih torti u životima onih koji ih vole, ali što je mnogo, mnogo je.
A kakav desert posle nedeljnog ručka ste vi spremili? Koji god da je, manje je važan od samog ručka. Ah, da: prijatan ručak vam želimo.