Veća fotografija je ovde.
Kada su se saveznici razleteli Berlinom u nameri da demoliraju i poslednju sliku koja bi asocirala na demonsko seme nacizma, potrošili su silnu količinu eksploziva u pokušaju da razbiju nacistički koledž. Ali Albert Šper je tako čvrsto izgradio građevinu da je zamalo pukla bruka. Neko se setio da sabere dva i dva: veliki deo ostatka od 400.000 uništenih zgrada je ostao u Zapadnom Berlinu, okruženom blokadom Rusa (a posle i zidom), nego je trebalo sav tah šut nekako rešiti unutar zone zapadnih saveznika. I tada su počeli da tu zgradu zatrpavaju šutom. Na kraju je nastalo brdo od 26 miliona kubnih metara šuta, na vrhu kupe visoke 80 metara, na inače ravnom terenu. Mesto je nazvano Teufelsberg – “Đavolja planina”. Ispade to najviša kota u široj okolini Berlina, pa su Ameri i Englezi prigodno iskoristili veštačko uzvišenje da sagrade stanicu za špijunsko osluškivanje sovjetskih komunikacija. Nije to moglo da se sakrije: sofisticirana postrojenja su bila prikrivena samo kružnim kupolama od platna i to postade jedan od simbola Hladnog rata, ništa manji od obližnjeg Zida koji je okruživao te elektronske uši. A kad više nije imalo šta da se osluškuje, mesto je napušteno 1992. godine i prepušteno zubu vremena.
Danas je to bizarna atrakcija: ljudi leti dolaze na piknike, zimi dovode decu na sankanje, a mesto je očigledno vrlo fotogenično. Sudbina Teufelsberga se može opisati kao “zona sumraka”, jer je mnogo toga nejasno. Beše vest da je reditelj David Lynch hteo da kupi lokaciju 2008. godine, ali to se završilo neuspešno.
Više slika i detaljniju priču ćete naći na stranici na portalu Amusing Planet kao i ja, mada slika i priča ima jošte kojekuda po netu. Autor ove fotografije (i još njih) je izvesni Liam Davies, čije ime mi je poznato odnekle (ali ne kao spoj imena Liama Gallaghera i Raya Daviesa, nego baš kao pojedinac), pa je moguće da sam neke njegove fotke već pregledao ranije. Ko bi se setio svega.