Dobro je počelo, a neslavno se završilo tako da se sve pretvorilo u poznatu priču o “čudu od jednog hita”.
Ni prvi, ni poslednji put.
O belgijskoj muzičkoj sceni uglavnom ništa ne znamo. Na pepelu grupe Sylvester’s Team koja je za sobom ostavila nekoliko uspešnih singlova u drugoj polovini šezdesetih formirana je nova – Wallace Collection. Pored proverenih muzičara iz ekipe Sylvester’s Team, uključivala je i dvojicu novih koji su dolazili iz sveta “klasičara”, violinistu i čelistu. Repertoar im je bio uobičajen za to vreme – pop muzika sa druge strane Lamanša sa blagim uticajem psihodelije i neočekivanim ispadima gudača koji kompletnom zvuku daju neočekivan i originalan šmek.
Grupa nije krila entuzijazam i ambiciju, pa su brzo uspeli da potpišu ugovor sa diskografskom kućom EMI i završili na snimanju u Abbey Road studijima. Album Laughing Cavalier (1969) je bio veoma zanimljivo ostvarenje koje je zvučalo kao preteča onoga zvuka koji će, nešto kasnije, proslaviti grupu Electric Light Orchestra.
Singl za promociju albuma je dobro odabran – pesma “Daydream” je nastala na muzičkim motivima iz baleta Labudovo jezero Čajkovskog i brzo je postala hit u celoj Evropi. A onda je nastao haos.
Prema svedočenju članova grupe, jednoga dana su svirali u Španiji, drugoga u Švedskoj tako da nisu imali vremena ni za probe, a kamoli za pisanje novih pesama. A muzička mašinerija ih je pritiskala – snimite novi “Daydream“.
Nikada više nisu napisali sličnu pesmu. Njihov drugi album Serenade (1970) nije imao polet i zvučnu inovativnost prvenca, tako da su se brzo ugasili.