Eltona Johna najviše volim kada izvodi žestice – potpuno je razuzdan i uvek me potera da se blesavim po kući. Računam, niko me ne vidi, pa mogu da radim šta hoću. Malo morgen — kroz otvorenu terasu se sasvim dobro čuje šta je na muzičkom meniju, pa me karakterističan zvižduk komšije opominje da treba da treba da provirim napolje i proverim zašto me zove.
Vidim njegovo nasmejano lice i zbog glasne muzike jedva razaznajem šta mi govori.
– Opet slušaš tog pedera! 
Da izgladim stvari i očuvam dobrosusedske odnose, pozovem ga na tradicionalnu turu Milfovače pokušavajući još sa vrata da mu objasnim da me nikada nisu interesovale Eltonove seksualne sklonosti već vanserijska muzika koju je stvarao tokom čitave karijere. Ne pomaže.
Posle treće ture pića i spike na razne teme koristim priliku da zavrtim disk sa Eltonovim laganicama. To već nekako prolazi. Objašnjavam mu da je Nikita ljubavna pesma koja je, na neki način, hrabar potez muzičara jer je nastala u vreme Hladnog rata, kada su se takve teme izbegavale. Da je video režirao veliki Ken Russell i da se u njemu pojavljuje zanosna plavuša.
Da l’ zbog učinka rakije ili plavuše koju je nešto kasnije video u spotu, malo je smekšao.
Nisam hteo da potežem raspravu oko toga što je Nikita u Istočnoj Evropi muško ime, da stihovi mogu da se tumače i kao politička asocijacija na Nikitu Hruščova, bivšeg predsednika SSSR ili kao direktna propaganda zapadnjačkog načina života (“And if you’re free to make a choice/Just look towards the west and find a friend“).
Posle nekoliko čašica ionako je sve mlaćenje prazne slame.