Veća fotografija je ovde.
Nakon uspešnih vojnih pohoda po zapadnom obodu severne Afrike i osvajanja poluostrva Iberije, sultan Jakub al-Mansur se skrasio u Maroku. Uspostavio je red u državi, podstakao trgovinu, gradnju i filozofiju, a i sam je bio ktitor velelepnih građevina. Najveći trag njegove vladavine je trebalo da bude džamija u Rabatu, zamišljena kao najveća u muslimanskom svetu tog doba. Minaret je trebalo da bude visok 80 metara, najveći i najlepši u tada poznatom svetu. Kako to već biva, sudbina se poigrava sa nezajažljivim neimarima: sultan Jakub je umro kada je minaret, iz nekog razloga nazvan “Hasanov toranj”, stigao na kotu 44 metra. Tu se priliv novca za gradnju zaustavio i posao je prekinut.
Osamsto godina kasnije, poluzavršeni Hasanov toranj i dalje izgleda monumentalno; pogotovo je lepa ornamentika spoljne strane. Inače, unutrašnja strana je karakteristična po tome što umesto stepenica ima rampu celom visinom; tokom gradnje je olakšalo da se kamen podiže na magarcima, a postojala je i ideja da mujezin može na konju da ode na vrh i uputi poziv na molitvu; valjalo je to raditi pet puta na dan, pa ovde imamo slučaj humanog pristupa u podršci radnih uslova…
Više informacija i fotografija možete pronaći na portalu Amusing Planet, gde sam i ja saznao ovu priču. Autor ove fotografije je Marina Sanz Biendicho.