Utovar nedeljom, 24. jul 2016.

“Nikad se ne bih učlanio u klub koji bi mene hteo za člana”, reče jedan drevni marksista (tj. Gručo) i ostade živ… još izvestan broj godina.

Zamislite da ste šef rokerske bande (engr. rock benda). I onda vam nešto zasmetaju bubnjar i basista. Ne zato što su vam deset puta maznuli najbolje ribe iza scene parče torte na žurci, ni što su još više puta sve popili pre nego što ste vi završili sa organizatorom, nego bre nemu pojma. Ovaj samo lupa, ‘vata na snagu, a od stručne spreme ima to što vam je nosio zvučnike i kablove dok ste bili u onom bendu kod onog opakog kretena od kog ste sve naučili koga organski ne podnosite. Basista je lupao u talambas u svatovima, a jednom je čak i nosio klavir. I sad imate situaciju koju treba da rešavate, a treba vam i neka prekrupa da sipate novinarima u valov.

Najbolje bi bilo da snimite novi album, al’ ne ide da na njemu ovaj opet lupa kao da radi kod kovača, a onaj da opet okida žice ekserom i nikad ne zna koja je pesma nego piči otprilike. I još da dobiju neke tantijeme, pa ako album uspe da ponesu deo slave, a ako oni nešto skembeče da vi budete krivi. Pravi šef to ne dopušta, lovorike ima da idu njemu, truli paradajzi idu uz boraniju.

Dakle, nema novog albuma dok ne dođu pravi ljudi na prava mesta!

Naravno da ćete smisliti lukav plan! Prvo, kao raspuštate bend, a od publike tražite da putem SMS-ova (cijena sitnica: samo 150 RSD po poruci) glasaju koga bi hteli u bendu (i to ne pominjete nikakva imena ni instrumente, sve je na izbor, čak i vi). To ne organizujete prekonoć, to je postupak, tu se radi reklamna kampanja. Mediji zadovoljno grokću, vama raste rejting. Onda prođe i to glasanje, ali izmislite trzavice oko brojanja, pa se dugo ne zna ko će da svira triangl, okarinu i sopran saksetofon, da se ne primeti da ste ipak namestili sebi da najbolje prođete.

Tu ste već uhvatili dva-tri meseca. Onda otežete još dva-tri-četiri meseca jer… Nije dovoljno da novi basista donese svog fendera i ozvučenje, nego bi mogao i vama da ponudi nešto, neku sitnicu, recimo drona sa mikrofonom i kamerom na pecaljci. A i bubnjara ima onoliko, sve bolji od boljeg, pa bi i tu mogao da padne čak i nov kombi… Te tako razvlačite još koji mesec, sve sipajući u valov na kašičicu.

I tako niko ni ne primeti da cele godine niste u stvari radili ništa. Odsvirali ste dve tri rutinske, pesmu nijednu napisali niste, bend nigde nije gostovao niti učestvovao, za album više niko ni ne pita, a kad napokon jednom izađe, verovatno dogodine, biće to čudo. To što je izašao, to je čudo. A biće svejedno kakav je.

A tada će opet stara muka: na koju foru da smuvam ovu godinu?

Savet Alana Forda:

Ili se zabavljaj celog leta ili pročitaj neku poučnu knjigu. Nemoj posle okolo da pričaš kako na televiziji samo lažu čim usta otvore. Ovaj savet je oslobođen PDV-a po članu 0000001 stav 1 Zakona O Postupanju Poreskih Obveznika Tokom Letnjeg Raspusta Na Suštini Pasijansa.

Uto vam predstavljamo i budalu meseca.

Hajde da vam damo jednu temu za razmišljanje. Šta vidite na ovoj slici?

Pokušaćemo za vaš račun: drug Broz na nekom brodu, derneči uz neku muziku, verovatno. Preplanuo je, dakle verovatno je na letovanju. Opustio se čovek od teških obaveza, možda je malo i potegao.

Upamtite ovu sliku. Vratićemo joj se.

Godina je 2036. Neka ekipa ćaska, naravno onlajn.

– Kako su se tvoji upoznali?
– Na Fejsu.

– A tvoji?
– Moji na Tviteru.

– A tvoji?
– Na Instagramu.

– A tvoji?
– U kafiću, na nekoj žurci…
– Svašta! Koji seljaci!…

Citat nedelje dolazi iz neočekivanog izvora.

Pogrešno je pogrešno čak i kad se isplati.

Mornar Popaj

 

Hoće li ko razumeti?

A jurite li i vi pokemone pomoću mapetnog pametnog telefona?

Ako, ako! Baš je to lepo!

Fotku nedelje nam šalju iz Los Anđelesa, gde su napravili slikoviti mini-performans oko zvezde Donalda Trampa na Pločniku slavnih.

Muka živa je u tome što tzv. civilizovani svet i dalje misli da je demokratija još uvek živa. Ne treba nam holivudsko mentalno orgijanje da bismo to shvatili. Dovoljno je da overimo razne tarabe u sopstvenom dvorištu.

Ide hleb Kenijom i odjednom poče da ga juri gladna rulja. Uhvati hleb šturu, trči cik-cak kroz neke ulice i jednom dotrči do nekog trga. A na trgu salama sedi u kafiću, pijucka piće i lista neki časopis. Priđe joj hleb, sav zadihan, i počne panično da viče:
– Beži! Beži, evo gladne rulje!

Na to će salama:
– Samo ti beži i ne brini za mene! Za mene ovde još nisu čuli.

Ako pokemona u’vatite u nekom skupljem dućanu, računajte da vam se ne isplati da tu i pazarite, iako ste se eto slučajno tu zadesili. Trošak te slučajnosti, koliko je već vlasnik platio da se pokemoni nalaze baš kod njega, svakako će biti uračunat u cenu svega što kupite.

Ako mislite da uplatite i vi pa da dolaze kod vas, bolje odmah dajte dva dinara da iz kola izađete.

Nego…. Znamo da među poštovanim čitaocima Suštine pasijansa ima perverznjaka. To znamo tako što ste i vi nalik nama, pa analogno…

M-da, uglavnom, ako ovo dugo leto u neradu u vama izazove nasušnu potrebu za učenjem i napredovanjem, a nema vernog prijatelja da vas na vreme spreči da napravite neku nevolju u tom pravcu, makar imajte stila.

Elem, pohodite listu 40 veb-sajtova na kojima svakog dana možete naučiti ponešto.

Ukoliko bilo kome kažete da ste za to mesto saznali na Suštini pasijansa, ne samo da ćemo negirati navod, nego ćemo vas pride tužiti za svirepu klevetu.

Ako je, nekim slučajem, vaš letnji izbor more, samo opušteno!

U međuvremenu, šta biva ako ste večerali šunke, niste jeli dovoljno paradajza, nego ste dve glavice crnog luka spremili? A pivo je bilo kiselo baš k’o što treba, popili ste dva, pa je preteklo šunke, pa ste otvoril i treće… Pa je zbog tog piva usfalilo šunke, pa ste, naravno, dodali šunke i malo sira, pa te jedva nekako uspeli da sastavite sve jer nije bilo više ‘leba, jer ste onaj poslednji frtalj cipovke smazali i taman sve ispadne kako treba i odete na spavanje, kad…

Kad se setite da ste se osolili više nego što je trebalo. Šta sad?

Računali ste da će ono pivo pomoći, čak ste i četvrto smirili da bolje podrignete sav onaj luk pre spavanja, ali vraga, pivo je samo skoncentrisalo svu onu so iz šunke i sira na jedno mesto i sad ste žedni k’o vo posle celog dana oranja.

Voda ne vredi, a i videće vas neko da pijete vodu, pa šta ćete onda kad u’vate da vas zajebavaju… Piva više nema, a i ugrejaće se preko noći, gde ćeš pivo noću pijuckati… Kako rešiti problem?

Lubenica, dobri ljudi. Hladna, sočna i slatka lubenica. Ne mora cela, dovoljna je i polovina jedne lubenice od 12 kila. Kad pojedete to pola lubenice, ima da vas prođe žeđ do jutra, garant.

Objašnjenja za ovu čudnu pojavu nema. Verujte nam na reč ili probajte, vaša stvar.

E sad, ustajaćete noću iz drugih razloga, ali nemojte zbog toga da budete sitničavi, jer sami ste krivi što niste večerali mali tanjir kačamaka i pola šolje kiselog mleka.

Uleće unuk u babino dvorište, mlati nešto oko leje sa muškatlama sa nečim u rukama, pa jednog trenutka veselo usklikne i uzvikne:
– Baba, uhvatio sam pikačua!
– Ako, ako, sunce bakino! Samo neka je ona iz dobre kuće!

Mujo uleti sav zadihan u policijsku postaju i kaže dežurnom panduru na ulazu:

– Hoć’ da prijavim nestanak žene!

Ovaj ga odvede do prvog inspektora koji odmah počne ispitivati:

– Kako se zove nestala?
– Fata Jahić…
– Boja kose?
– Pojma nemam…
– Boja očiju?
– Ovaaaaj, mislim plave…
– Visina?
– Ne znam, nisam je mjerio…
– Težina?
– Nisam je vag’o, ali ima jedno sto kila garant…
– Još nešto posebno?
– Ot’šla je s Golfom u šoping! MOJIM Golfom!
– OK, koji model?
– Golf dvojka, služi me već tri’est god’na bez problema, uz’o ga dvije god’ne starog od Hase, motor generalka pred tri god’ne na 320.000, otad preš’o 35 ‘iljada bez problema, limun žuti, prošle god’ne dao novi lak, spušten prednji spojler, dod’o maglovke, ima palac široku ogrebot’nu ispod desnog fara, unutra nove presvlake što sam uz’o u Austriji prošle god’ne, krem žute, k’o nove, kasetofon Sony, radi k’o sat, ne žvaće kasete, četr’ zvučnjaka po sto vati, ima gume stare dvije god’ne, al’ k’o nove, ajme meni…

Pandur ga prekine i stavi mu ruku na rame:

– Ne brin’ ti ništa, jarane! Na’ć’mo mi tvog Golfa!

Jesu li vam poznati ovakvi slučajevi?

Da bi stvar bila gora, pacijenti iz ove dijagnoze obično završavaju kao najgore žrtve pojave iz sledećeg priloga (ne onaj sa bušilicom, nego ona grupa s kraja priloga).

Izvuku se samo oni koji završe dobre škole i pobegnu. Znamo za takve slučajeve – neke već rešene, a neke u pokušaju.

U neskrivenoj nameri da vam otežamo letnju svežinu, predlažemo vam da se latite čitanja. “Ko normalan čita”, pitaćete vi, mi ćemo slegnuti ramenima u nejasnom slaganju, kao fol učestvujemo u vašoj neverici, ali nastavljamo da glumatamo kako smo globalno svesni građani sveta koji dobro vladaju engleskim, pa sve kao mislimo da i svi vi delite to nematerijalno pokriće globalizacije. I pre nego što uzmete vazduh, mi vam mrtvi ‘ladni podmetnemo ovaj tekst na čitanje: Paul Mason – The end of capitalism has begun.

Mada, nije da nije:

…Instead over the past 25 years it has been the left’s project that has collapsed. The market destroyed the plan; individualism replaced collectivism and solidarity; the hugely expanded workforce of the world looks like a “proletariat”, but no longer thinks or behaves as it once did.

If you lived through all this, and disliked capitalism, it was traumatic. But in the process technology has created a new route out, which the remnants of the old left – and all other forces influenced by it – have either to embrace or die. Capitalism, it turns out, will not be abolished by forced-march techniques. It will be abolished by creating something more dynamic that exists, at first, almost unseen within the old system, but which will break through, reshaping the economy around new values and behaviours. I call this postcapitalism.

Neće vam se dopasti to što pročitate. Ali što pre se suočite sa ovim bolno iskrenim tekstom, pre ćete oguglati na neumitnost dolazaćeg haosa u kojem će premiju činiti mogućnost da za vas uopšte bude mesta u njemu.

To je sudbina prekarijata.

Uostalom, krajnje je vreme da naučite tu reč i shvatite da se vaše stanje tom rečju opisuje brže nego bilo kojom drugom.

Hajde da vam damo jednu temu za razmišljanje. Šta vidite na ovoj slici?

Pokušaćemo za vaš račun: drug Broz na nekom brodu, upecao ribu. Ovog puta slika nije prošla kroz Photoshop.

A sad razmislite o tome šta vam se, kad i koliko plasira u medijima.

Ulazi čovek u farbaru, razgleda izloženu robu, pa pita prodavca:

– Pošto je ova boja?
– 799 dinara.
– Uh, bre… A ova?
– 999 dinara.
– Skupo, bre… A ova?
– 1199 dinara.

Čovek se iznervira, pa reče:

– Sve jedna farba skuplja od druge! Zašto vam onda na radnji ovolikim slovima piše JEFTINE BOJE?
– Pa… Ja sam Jefta, a ovo je moja farbara.

Naš konkurs sa predlozima za najlepše mesto na svetu je ugrožen. Naime, primetili smo da nas spamuju neki neidentifikovani likovi koji stalno vuku vodu na svoju vodenicu i tako nam kvare širinu izbora. Evo, na primer:

Ne znamo šta nam je činiti. Sami ste krivi jer ste nedovoljno angažovani u izboru najmesta na svetu. Ali, još nije kasno: predloži te nam svoje kandidate.

A volite li vi da se brčkate u plićaku?

Ako, ako! Baš je to lepo!

Ne znate vi šta je frka, dobri ljudi…

Znaš, nije šala kad ti se jedu napolitanke, a krele ti donese nugat kocke. E, to je frka.

A i nije sve tako loše, samo zavisi odakle se gleda. U onom Jeftinom jeftinom primeru, nisu svaka farba skuplja od druge – samo je druga skuplja od prve, a treća od prve i druge. Kad se gleda straga, druga je jeftinija od treće, a prva i od druge i od treće. Kako reče jedan, “sve se vidi, sve se zna, samo se ne vidi odakle se gleda”.

Može biti da mislite da ste neuništivi, ali takva perspektiva je rezervisana za neke velike građevine od kamena, a ne za ljude. Uživajte ovog leta u blagoutrobiju duha svog, ali ne dajte se zavesti količinama koje skraćuju dah. I ne samo dah.

Što ono kažu proizvođači nemačkih automobila – kvalitet je uvek u modi. Zato idite na dobar zalogaj, i gledajte da prekinete tačno jedan zalogaj pre nego što budete sasvim sigurni da vam je dosta. Da pretekne želja.

Dok se ne vratimo sa raspusta, koji danas objavljujemo, pokušajte sami da projektujete nedeljnu zabavu. Neće vam se učiniti tako dugim, kad jednom prođe period tišine. Videćete.

Prijatan nedeljni ručak vam želimo.