Utovar nedeljom, 3. jul 2016.

Ono što muškarci traže ima svaka bolje opremljena žena.

Slažu nam priču kako nas EU neće, jer da nas ‘oće, blokirala bi Hrvatsku blokadu otvaranja tamo nekog poglavlja. Pošto zatvaranje tog poglavlja zavisi isključivo od nas, na njegovo zatvaranje ćemo čekati nekoliko godina, pa naša briga oko odlaganja od mesec-dva-tri je više nego besmislena. Da nije tragično, bilo bi žalosno.

Svakako ima mnoštva parova ušiju kojima ovakvi stavovi EU gode, jer zalivaju biljku nacionalizma i useiusvojerusizma. Kako je prostor između takvih parova ušiju neadekvatno iskorišćen, nas bi od postojanja takvih biljki zapravo mnogo više trebalo da brine mnoštvo takvih parova ušiju.

Populistima EU poglavlja trebaju zbog kvantiteta. Mi koji tražimo suštinu kapiramo da je uvek bitniji kvalitet i da nam poglavlja, odnosno zahtevi/standardi koji se tu iskaju, ne trebaju zbog EU, nego zbog nas samih, zbog sudstva koje neće reći da se helikopter okliznuo o koru od banane, zbog školstva koje neće veronauku postavljati iznad informatike, zbog doktora koji će s ponosom stajati iza svog doktorata, zbog bolnica koje neće lečiti bolest, nego ljude, i zbog policije koja će štititi one koji plaćaju porez, a ne one koji plaćaju “reket”.

U međuvremenu saznajemo za inicijativa SKANU da se bivši i budući glavni nominuje za Nobelovu nagradu. No, to nije najjači udarac na naučnu inteligenciju međ Srbima. Čak ni postojanje takve institucije kao što je SKANU nije najjači udarac za srpsku nauku. Ali u uzak izbor takvih svakako spada i izbor predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo – (zvanično) nestranački poslanik, koji je do juče bio verski vođa. Analiza primene razvoja veštačke inteligencije u svetu sada dolazi u ruke onome ko ne poštuje ni ljudsku inteligenciju.

Savet Alana Forda:

Ili ostani u krevetu ili se probudi. Nemoj da spavaš na času. Ovaj savet će biti besplatan za polaznike kursa “kako ostati budan na roditeljskom/partijskom/ma kakvom sastanku” pod uslovom da dokažu da su već budni.

Naivni slikari rade sve kao pravi, osim što nisu učili anatomiju, kompoziciju i ostali tričeraj, i što u stvari ne znaju zašto rade ovo ovako a ono onako – osim ako računate objašnjenje da “se to tako radi”. Digla žaba nogu…

Tako recimo po skoro svim kućama u Virdžiniji imate šalokatre, ili se bar tako čini. Jer se to tako radi. Osim što ne rade posao. U stvari rade, ali ne onaj za koji su izmišljene, nego onaj koji im je zadao arhitekta. Ne prave hladovinu, ali izgledaju. Malo su prekratke, al’ ne bi mnogo pomoglo ni da su duže, jer nemaju šarke nego su zakovane.

Starci u staračkom domu raspravljaju o manama svojih godina:

– Ma 60-te su najgore godine. – kaže jedan 60-godišnjak – Stalno imate osećaj da morate da pišate, a kad odete u WC, uglavnom stojite i ništa ne curi.
– To nije ništa! – odgovara mu 70-godišnjak – Kad navršite 70-tu, creva vam više uopšte ne rade. Morate da jedete žito, da pijete laksative, sedite na šolji celi dan i ništa ne izlazi.
– U stvari – kaže im 80-godišnjak – 80-te godine su najgore.
– Zašto, imate li problema sa mokrenjem? – pita ga 60-godišnjak.
– Pa, nemam. Pišam redovno, svako jutro u 6 sati, tačno kao švajcarski sat.
– A imate li problema sa radom creva? – pita ga 70-godišnjak.
– Ne, ne, sve radi. Serem svaki dan u pola sedam ujutro. Tačno u minut.

Uzdahnuvši duboko, 60-godišnjak kaže:

– Hajde da pojasnimo, pišate svaki dan u 6:00 i serete u 6:30. Pa u čemu je onda problem kad navršite 80-tu?
– Ne budim se pre 8.

Kad radite nešto što ne treba, radite ga kako treba, ili nemojte nikako. Evo beogradskog šmekera sa vratima od garaže. Zakovanim NA zid. Sa sve kvakom za dizanje i pretećim znakom zabrane parkiranja.

Nema veze što garaže nema. Vrata rade posao za koji su tu postavljena, a ne onaj za koji su izmišljena (po definiciji, vrata su mašina za prolaženje kroz zidove, ako niste znali).

Čemu cela ova priča? Pa, ako slučajno postanete ministar, džaba vam što znate umete da radite svoj posao, ako ne znate za koji ste to posao postavljeni. To ćete ili shvatiti ili nećete. Ovo nije savet, ali može da vas košta.

P: Zašto Cezar nosi sandale?

O: Pa, juli je!

Teško je ostati imun na dubokoumnost priželjkivanih khorizonata pakla umornog oka koje još nije pronašlo… Ah, teško je izdržati dugo ako ne vežbate redovno: nonsensi su ozbiljna stvar:

Dakle, da remiziramo rezimiramo: Kada sopstvo vodi dijalog, duh neminovno upada u konvulzivno stanje, a stvarnost je, da prostite, dezorijentišuća.

Kako to mislite “ne razumem šta je to jebigica”? Jebigica, to je kad…. Ovaaaajjj… Jebigica, to je ono kad kao… Čegbre da vam pokažemo:

Eto. Jebigica.

Znate li koje su tri najpopularnije bosanske reči na “P”?

‘Tica, ‘čela i ‘šen’ca.

Sad kad smo naučili šta je to jebigica, red je da naučimo i šta je to zabezekn (inače, takođe imenica). Odmah prelazimo na primer.

Zabezekn.

Napomena redakcije Suštine pasijansa: smatra se nepriličnim, u nekim kontekstima čak i vulgarnim, da se rečima “jebigica” i “zabezekn” pridružuje uskličnik (uzvičnik; znak uzvika; znak “!”). Slično važi i za upitnik (znak pitanja; znak “?”), mada tu već postoje specijalni slučajevi, ali ne savetujemo vam da ih isprobavate bez prethodnog dugog iskustva stečenog u uobičajenom manevarskom prostoru.

Nemojte prenagliti u kvalifikacijama:

Jer, pre kvalifikacije poželjna je kvantifikacija, e zbog selekcije (još malo pa konvulzija stvarnosti, vidiš). Dakle, kako koje dete? Pa, malo dete. Mali, da budemo precizniji.

Želimo vam prijatan nedeljni ručak.