Ako ste kupac tog stakla, idite tamo.
Veća fotografija je ovde.
Kada je pripekla zvezda, na Piazale Roma smo se ukrcali na vaporeto broj 3, pa smo se za dvadesetak minuta našli na nedalekom ostrvu (tj. rekoh već, ipak takođe arhipelagu) Murano, svetski poznatom po čuvenim zanatskim radionicama u kojima se prave razne figure od stakla, među kojima su najčuveniji lusteri, lampe i razne drangulije koje služe nečemu ili ne služe ničemu.
Imali smo tek uzgrednu ideju da kupimo neku sitnicu od murano-stakla, a tako i bi: đinđuva za Jasnu i pritiskivač za hartiju za Anu. Uzgred, da elaboriram uvod: isti predmeti u ondašnjim prodavnicama su mnogo jeftiniji nego u centru Venecije, ponekad i po 3-5 puta. Staklenu kuglu sa ulivenom figurom sam platio šest puta manje nego na trgu Svetog Marka.
No, nismo toliko insistirali na suvenirima koliko smo hteli da vidimo nešto što je dovoljno blizu, a dovoljno različito od same Venecije. Murano zaista ima neki boemski šmek koji u Veneciji nismo uspeli da prepoznamo, Izvesno, to je zbog širih “ulica” i, naročito, neuporedivo manje gužve. Ono pravo je tek ostrvo Burano, ali put vaporetom do njega traje skoro sat vremena i to je velika danguba za kratku posetu. Svejedno: čak i te šarene kućice su veoma nalik onima na Buranu.
No, trik je i u tome što vam je za ceo manevar odlaska, boravka i povratka sa Murana dovoljno možda oko dva i po sata, što je taman za popodnevni izlet kada je svetlo za fotografisanje u Veneciji inače loše (a tamo gde su boje jake, kao na Muranu, svako slikanje je dobro).
Gde se povlađuje turistima, težnja ka kiču je neminovna. Međutim, mene je fascinirala upadljiva namera tih zanatlija-umetnika da pravoj tradicionalnoj vrednosti daju najvažnije mesto. Čak i posle tog veoma kratkog vremena na Muranu, delimično provedenog i u obilasku prodavnica pored staklarskih radionica, meni je jasno da velika tradicija utiskuje pečat u živote tih ljudi i da oni neće olako dati da se reputacija najčuvenijeg stakla na svetu naruši ponudom trivijalnih suvenira. Ima toga, ali izvolite u zapećak prodavnice i izvolite se izuti mnogo novca, jer bez obzira šta kupujete, ima da platite sertifikat koji ćete dobiti sa predmetom i koji dokazuje njegovo poreklo.
Šta ćete, nije lako sa turistima. A to me lagano dovodi do sledeće teme…
Komentari su onemogućeni.