Једна од пре: свежа лимарија

Е не, варате се, није аутомобилистичка тема. Опшив на забату и кућица за лотру. И први лимар за кога могу да се закунем да је поштен и савестан мајстор свог заната, све ради како треба па још мало приде, и још мало боље него што смо ми то замислили. Ако вам треба, јавите ми се.

Овог лета смо на башти имали случај Густава. Пао део плафона на једном месту, а и том забату већ пола дасака фали. А онда још једно шеснаест пута “е, мајстори, кад сте већ ту, ајде да средимо и ово”. Раде већ два месеца и још нису готови, а нису лењи. Крај се назире…

eos_4217920160805_20_04_06

(велика)

Колеге самураји можда неће познати место где су већ једном седели, јер ово је да га рођена мати не позна. Већ је и комшилук приметио да се ту нешто сија, чак из другог сокака, бљешти им нешто.

Како већ рекосмо, могу да одолим свему сем искушењу, а на овакво светло сам слаб. Ово испод крова је оно што сам хтео, два ледовска рефлектора од по 20 вати, дакле таман светла колико треба да се осветли тај простор, а и боја светла одговара за фоткање, хистограми не показују никакве рупе, одлично. Али… залазак, да се овако одсијава док је лим још увек тако нов, то напросто не смем да пропустим.

Једина озбиљна интервенција на снимку је било да се замрачи довољно да изгледа како је виђено. Ово је сутон, сунце је већ зашло, плавог сата остало још десетак минута, а аутоматика на фоткалици дода бар две бленде да то испегла и призор изгледа скоро као да је дан. Зато постоји Светлокомора, да лупи контру аутоматици и призор дозове к памети.

Шта фали овој фотци? Па, фале људи. Који су се ту и окупили, месец касније (месец чега? па дана, чега би другог), ал’ фотке са журки нису за овде. Зато би алтернативни наслов овог могао да буде и “биће и журка”. Но, ипак сам ово снимио само због тог одсјаја на лиму, па је тај наслов отпао.