Sećate li se časova hemije iz srednje škole? Ma kako bio opremljen kabinet u koji ste odlazili, njime je dominirala tabela Periodnog sistema elemenata koju je u XIX veku osmislio čuveni ruski naučnik Mendeljejev, zauzimajući veći deo nekog zida. Svaki od prikazanih hemijskih elemenata imao je i broj – redni broj ili atomski broj koji je označavao mesto elementa u tabeli. Istovremeno, ovaj broj pokazuje koliko ima protona u atomskom jezgru svakog pojedinačnog hemijskog elementa, odnosno elektrona u atomskom omotaču.
Neću više o hemiji, pa nemojte da mi pobegnete sa časa. 
Neko Case, k.d. lang i Laura Veirs su već dobro etablirane pevačice sa dugogodišnjim uspešnim karijerama. Prve dve u svakom slučaju ulaze u krug mojih miljenica jer imaju moćne glasove koji su u stanju da očas oduvaju slušaoca, a Veirsova je jedna od onih koje se oslanjaju na drugi talenat – vešta je s rečima. Uz to, imidž joj je takav da deluje usedelički što me je automatski odbijalo, pa sam je i najmanje slušao.
Ideja o saradnji je potekla od langove (uzgred, nije greška: ona insistira da joj se ime piše malim slovima) početkom 2010. godine, kada se mejlom obratila Caseovoj i Veirsovoj. Mejl je bio kratak: “Mislim da bismo nas tri mogle da zajedno snimimo album”. Ideja je prihvaćena, ali sa realizacijom je moralo da se sačeka. Neka vrsta generalne probe je napravljena na albumu Veirsove Warp and Weft (2013) na kojem su druge dve pevačice gostovale.
Zajednički album case/lang/veirs (2016) pojavio se sredinom godine i malo me je razočarao. Daleko je od prosečnog, ali slušanjem se stiče utisak da je bilo teško pomiriti tri jake, a totalno različite, autorske ličnosti. Kao da se pri njegovom nastajanju previše pazilo da se ravnopravno podeli njihov udeo i da ni jedna od njih ne bude ni na koji način zapostavljena. A kada dominira takav pristup, trpi konzistentnost albuma kao celine.
Teško je odupreti se šarmu kada album krene. Na početku pesme “Atomic Numbers” svaka od pevačica peva po stih koji je na neki način opisuje: “I’m not the freckled maid” (langova), “I’m not the fair-haired girl” (Veirsova), “I’m not a pail of milk for you to spoil” (Case), pa je gotovo nemoguće da vam ne izmame osmeh. Oni poput mene koji su se naslušali albuma iz opusa Caseove odmah će prepoznati njen dominantni kreativni potpis u ovoj pesmi, bilo da je u pitanju metafora (“I am the spark of this machine, purring like a city bus“), lako filozofiranje (“Why are the wholesome things the ones we make obscene?“) ili možda neka čežnja (“Latin words across my heart, symbols of infinity“) za… E, to mi je već teže da prokljuvim.
Ili je možda bolje da sve prihvatim zdravo za gotovo i usvojim ono što je jednom prilikom Veirsova rekla: “Volim to što ne znam šta refren ove pesme znači”. 