Naša percepcija muzičara/grupa je najčešće pogrešna. Uhvatimo se za njih obično onda kada postignu neki uspeh i ne razmatramo šta se sve dešavalo sa njima dok su se borili za opstanak. Ništa neobično, kako ne raspolažemo relevantnim činjenicama o njihovim ranom delovanju, rupe u njihovim životnim pričama obilno nadoknađujemo korišćenjem sopstvene mašte, uzgred donoseći i potpuno pogrešne zaključke.
Tek kada pročitamo gomilu tekstova i poneku autobiografiju, shvatimo koliko često nam je perspektiva o nekome iskrivljena.
Sledi manje poznata, a zanimljiva priča…
Između 1972. i 1977. godine Bryan Ferry je, sam ili sa grupom Roxy Music, snimio devet albuma. Nesporno je da su njegovi radovi bili zanimljivi, svaki novi album bio je bolji od prethodnog, tako da se lepo može pratiti njegova geneza kao autora.
A šta se dešavalo pre toga?
Članovi grupe Roxy Music nisu bili prijatelji iz detinjstva, kako to obično biva kada se osnivaju prve grupe. Ferry je sve muzičare koji su prošli kroz grupu pronašao preko oglasa u časopisu Melody Maker.
Uostalom, i on sam je prošao bezbroj audicija. Početkom 1970. godine nije uspeo da se ugura u novu postavu King Crimsona – Greg Lake i on su bili različiti tipovi pevača, Robert Fripp je smatrao da im ne odgovara, ali je bio prilično impresioniran Ferryjevim idejama, pa mu je pomogao da potpiše ugovor sa E.G. Records, kuću za koju je i sam snimao.
Prvi koji se javio na Ferryjev oglas bio je Andy Mackay, koji je dobio posao kao saksofonist i oboista. Imao je još jednu prednost: bio je to VCS3 sintisajzer, koji u to vreme i nije bio čest instrument. Mackay se odmah prisetio svoga drugara s fakulteta. Brian Eno nije bio muzičar, ali zanimala ga je avangardna i elektronska muzika, pa je pala ideja da bi on mogao da se bavi sintisajzerom u postavi i bude tehnički savetnik. Uz to, imao je veoma kvalitetan Revox magnetofon.
U junu 1971. Ferry je objavio novi oglas – tražio se “wonder drummer“. U igru je uskočio Paul Thompson.
Za mesto “savršenog gitariste” javilo se dvadesetak kandidata. Posao je dobio iskusni David O’List, bivši član grupe The Nice. Kandidat koj je zamalo prošao je bio Phil Manzanera: impresioniran njime, Ferry mu je ponudio da bude roadie grupe, što je ovaj prihvatio; pokazaće se uskoro da je to bila dobra odluka.
Grpupe sastavljene od prijatelja, rodbine ili školskih drugova imaju veliki prag tolerancije u međusobnim odnosima članova. Roxy Music, zbog načina kako su se skupili, nikada nije imala stabilnu postavu – bas gitaristu su angažovali po potrebi.
Prvi je ranu postavu napustio O’List, a Manzanera se ekspresno ubacio na mesto gitariste – kao roadie, imao je dovoljno vremena da skine gitarističke deonice i znao je sve što treba.
Šta se kasnije dešavalo, teško je pobrojati. U međuvremenu, razni muzičari su prodefilovali kroz grupu i ostavili za sobom poneki trag. Svi od reda bili su klasa i nešto kasnije su ostvarivali zapažene karijere.
“Edition of You” je jedan od prvih pravih hitova grupe, a današnji video je retka prilika koja se ukazala da vidimo kako je Roxy Music izgledao na pozornici na samom početku karijere. Iako je mnogi punkeri često pominju kao svoj uzor za ono što će svirati nekoliko godina kasnije, za mene je čvrsto utemeljena u glam rock koji su Bowie i još neke druge ekipe šibale u to vreme. Pogledajte samo MacKaya na snimku: savršena je kopija Ziggyja Stardusta iz tog vremena.
Utisak o pesmi pomalo kvari tekst koji je pun klišea poput “boys will be boys… love’s a gamble, hard to win, easy lose… let the chips fall where they may” i daleko je ispod Ferryjevih inače visokih standarda.
Kako je nesumnjivo da među nama, a i posetiocima bloga, ima brojnih obožavalaca Ferryjevih radova, jasno je da ćemo se još ćerati…