Neko bi već morao da istraži i to pitanje.
Veća fotografija je ovde.
Verujem da je malo toliko efikasnih pokazatelja neuređenosti društva kao što je to nebriga o izgledu građevina. Klima uređaji na fasadama su naročito “dobar” primer. Tu je odnos preke potrebe za rashlađivanjem radnog ili životnog prostora i nekakve ideje o očuvanju izgleda spoljnog prostora doveden do krajnjih granica tragikomedije. Sirotinja (u novčaniku i ona u glavi, takođe) je naročito imala uticaj na poslovne prostore, gde vidimo velike zgrade sa desetinama i stotinama sobnih klima-uređaja na fasadi umesto jednog centralizovanog (energetski neuporedivno efikasnijeg) sistema klimatizacije prostora.
Stalno se setim kako su u mnogim evropskim gradovima zabranili montažu spoljnih jedinica sobnih klima-uređaja u starim gradskim jezgrima. Postoje rešenja preko krovova, preko skrivenih budžaka; više koštaju da se naprave, ali u gradovima koji imaju para, to se čak subvencionira, jer ne naružuju grad i efikasniji su.
Odoh daleko: ovde je benigniji slučaj, mada je efekat isti: ove sobe se izdaju (to je bed & breakfast pansion, dole je kafić) i klima-uređaj mora da postoji. Ali ulica ima patinu starih vremena i to smeta izgledu. Valjda čak ni kafići, izlozi i razni kablovi tamo-amo nisu toliko zasmetali izgledu ulice nego te spoljne jedinice klima-uređaja.
Metež na ovoj sceni je potpomognut neobičnim osvetljenjem uskog balkona koji zaista stoji k’o piletu sise. Scena je toliko ružna da je obrnula cajger i postala zanimljiva.
U ovom času sam znao da imam nekakvu nit u seriji fotki. Nisam ograničio broj ekspozicija, ali sam znao da mi treba još samo “ona jedna”.