Utovar nedeljom, 30. oktobar 2016.

Hajdemo u planine, jer tamo nema ko da nas uputi da je počelo od autorskih numera Russa Ballarda, koji je napisao “I am the dance of ages“, to jest “Šta bi dao za veliku gestu, mesto svoga da tvoj tekući račun arče“…

Ne, stvarno… Sad kad je već krenulo na veliko, a kako drugačije da krene kada priču vodi čovek koji je oduvek bio velemajstor u prodavanju magle i sumaglice, pitamo vas: kakav je vaš odnos prema (Efi, zažmuri!) postmodernom pogledu na svet? Da li prihvatate dobro upakovanu prodaju svega onog što je pre toga bilo anonimno i pretilo je da anonimno i ostane? Da li uvažavate to što je neko sročio stih ili muzičku frazu, a neko drugi potom prepakovao sve to u oblik koji neko najzad poželi da kupi?

Drugim slovom: da li je greh biti umetnik po zvanju, a trgovac po znanju, a potom biti vešt i prodavati ono što je neko pre bio nesposoban da proda? Gde je granica savesti? Da li je to kreativnost? Ne? Možda veština udaranja u tanku žicu? Nije sporno to što smo vazda spremni da nekoga nazovemo lopovom, nemajući pritom sasvim jasnu ideju šta je taj sve uradio da bi napravio to što mi sad nazivamo lopovlukom. Sporno je to što nemamo šta da ponudimo kao kontraargument. Sporno je to što nemamo ideju o vredostima koja čine predmet rečene prodaje, pa bila to magla ili magareća koža.

Možda bi bilo pravo da najzad smirimo loptu ILI da ponudimo nešto što zaista vredi.

Svi mi koji nemamo ili jedno ili drugo, ako boga znamo, začepimo labrnju već jednom.

Moj Milane, moje lane, a ti udri u ćemane.

U međuvremenu, porastao je broj nas koji smo primetili da se skupštinsko zvonce koristi nenamenski. Prvenstveno valjda namenjen potrebi da se smiri uzavrela parlamentarna atmosfera, ovaj zvučni signal se sada koristi da poslanicima naglasi za koga glasati. Naime, zbog vojne ili marketing obaveze u kasarni, picousti nije na vreme javio za koga od svih ponuđenih kandidata treba glasati prilikom formiranja novog sastava REM-a. Jako mi telo, rekli biste, al’ ne udaljavajte se od teme.

I kako znati za koga glasati kad ti nije javljeno? Pa, predsedavajući tresne ono jadno zvonce sve tobož da smiri raju baš u trenutku kad se čita ime i prezime podobnog. Naravno, opozicioni poslanici (ima i takvih?) koji su provalili priču uzvikuju “Za ove ovce uvek treba zvonce!” i u startu greše gajeći iluziju da je ovo neka novotarija. I prethodni saziv skupštine koristio je ovaj trik. I onaj pre njega. Pa i onaj pre njega. Demokratija u svom svom obliku je odavno zastupljena na ovim prostorima.

Savet Alana Forda ( i to (1); a biće i (2), e zbog inflacije; takva vremena, šta ćete):

Ili se suoči sa problemom ili se skloni u neki budžak dok se ne isplačeš. Nemoj da sliniš šefu u krilo, jer da li će ti šef oprostiti ili ne nema nikakve veze sa tvojim poltronskim navikama. Ovaj savet vam daje 10% popusta na dobrovoljni prilog koji ćete morati da poklonite na sledećim izborima.

Sretne prijatelj prijatelja te ga upita:

– Kako si, prijatelju? Šta ima kod tebe?

– Ma, evo, baš sad idem da platim račun za struju.

– Nisam te to pitao, nego kako je inače.

– Inače će mi isključiti!

A kako god okreneš, nećeš biti u pravu (v. Utovar nedeljom, 23. oktobar 2016.) i sad svako pametan pokušava da pronađe rešenje, kao da je posredi nekakav zamršeni logički zadatak. A nije. Nema tu logike, braćo draga. Jer… ввинтер из каминг. Један јебено агли ввинтер, са све несташицом угља и рестрикцијама струје, pa ima da se pozmrzavamo k’o miševi. E sad, tu treba pronaći mesto za život u senci takozvane međunarodne takozvane finansijske takozvane institucije, a ne neko rešenje. Jer rešenja nema, upamtite to već jednom. Eventualno neka patuljačka katarza, jer šta je nama patuljcima drugo preostalo, nego…

Ako neko ima neki predlog, tu smo da ga чујемо. Sad odmah. Jer posle je касно.

A možda su vegetarijanci u pravu: meso je hrana od đavola. A onaj period kad je čovek bio lovac, to je bilo samo zbog ledenog doba, inače ne bi oni…

S druge strane, ostaje nejasno kako je moguće da ovaj komad posle pečenja na vatri bude mekan k’o duša.

parenje (imenica) – trenutak ekstaze u kojem muškarac uspeva da, u svom ormanu, pronađe dve čarape iste boje.

Pijani Lala gladi ćelavog komšiju po glavi.

– Komšija moj, glava ti je ćelava k’o zadnjica moje Sose!

Gleda ga komšija, pogladi se i sam po ćelavoj tintari, pa kaže:

– Ta, ko bi rek’o! Vidi, stvarno!

Možete vi do mile volje verovati da politička korektnost proizvodi jednakost, ali to nije tako. Politička korektnost proizvodi ujednačenost, uravnilovku u kojoj su neki od nas odrasli kad se to drugačije zvalo, a bilo je utemeljeno u zamalo-pa-plemenitoj ideji “svako prema mogućnostima, svakome prema potrebi” zbog koje su mnogi dobri ljudi izgubili glavu kad su se pobunili, jer ipak nisu svi iste visine, pa tako ni potrebe svih nisu iste.

Zato ćemo o političkoj korektnosti najradije razgovarati kao o nuspojavi građanskog društva u okrilju institucije straha koju nameću graditelji socijalnih razlika, a ne kao o nečemu što je prihvatljivo per se.

Ne, nećemo o tome razgovarati danas, u slučaju da ste nas pogrešno razumeli: danas svakako imamo pametnija posla nego da se bavimo formom umesto suštinom. Ipak, jedna preporuka ostaje.

Nazivajte stvari svojim imenom, po cenu da kažu kako ste politički nekorektni (pravilan odgovor na tu konstataciju ne samo da je politički nekorektan, nego je i vulgaran, jer u imperativnom obliku, povišenim tonom koji ne dozvoljava raspravu, upućuje sagovornika u prenatalno majčino okrilje). Ako nečega nema, a potrebno je, onda treba naglas to reći, pa i preduzeti da ga bude, jer imenovanje problema je samo prvi korak ka rešenju, a ne i rešenje. Ako nečega ima, a ne treba da ga bude… Eh, to je mnogo teže rešiti. Ponekad čak i nemoguće, a sramota nas je da kažemo zašto.

Preostaje, eventualno, samoinicijativa. Ali se nemojte zavaravati, nego upamtite: ako želite da stvorite olimpijskog pobednika, nađite jednog koji može da skoči uvis dva i po metra, a ne petoricu koji mogu da skoče po pola metra.

Pronađi mačku.

Kad počnu da spominju političku korekturu i stambeno pitanje u istom pasusu, gledajte da budete blizu vrata.

Kad to bude u jednoj rečenici, budite van zgrade. Jer u sledećoj rečenici će već to da spoje u nekakav političko korektivni dom, a tada je već bolje biti u drugoj državi, da vas ne bi smestili u njega (engr: isti taj).

Ovaj savet je nepotreban ako vam ne treba, a ako vam treba, onda je beskoristan jer je kasno.

Ulaze u kafanu Perica, pandur, plavuša, Lala, Sosa, dizelaš, Ciga, narkoman, meda, zeka, Crnogorac, Supermen, pop, Bosanac i Slovenac i sednu za sto.

Prilazi im konobar i kaže:

– Šta je bre ovo? Neki vic, je l’?

Dolaze, kao, veoma hladni dani. Iskoristite priliku da uradite nešto, kao, slučajno nekome ko vam, kao, ništa nije skrivio. I budite pritom, kao, neprimetni inače će vas, kao, optužiti.

Savet Alana Forda (2; inflacija, mora se):

Ili radi non stop ili zatvori radnju ponekad. Nemoj druge da daviš kako samo radiš da ni belog sunca ne vidiš. Ovaj savet je bezvredan, pa je stoga veoma, veoma skup.

Da li ste se ikad raskusurali sa onima za koje ste mislili da su vam prijatelji, a oni to nisu bili? Jeste li zaista našli svoj mir u saznanju da su oni mislili samo na sebe dok ste vi mislili na njih? Mislite li da je zaista neko drugi kriv za vaše fiksacije o njemu?

Nekolicina onih koja je na vreme shvatila suštinu odnosa danas živi svoje vreme bez oštećenog organizma. Mi ostali imamo još neko vreme da razmišljamo o tome da bi najbolje bilo kad bi bilo kako nikad nije bilo, pa da vidim da l’ bih bogu dao nogu il’ pao u krilo…

Kad ste poslednji put jeli običan banatski paprikaš, živinski? Ajde, može i pileći (nije to supa), sa sve krompirom i noklama, i priručnim sredstvom sa povišenim sadržajem kapsaicina. Uzgred budi rečeno, ta ljuta aleva odlično zaustavlja krvarenje svuda, mada je nezgodna za sluzokožu – dakle ne za oko nos usta i ostale otvore, ali za oderotine, ogrebotine, posekotine pa čak i unutrašnje krvarenje, radi iz cuga, imamo fotaka, desilo se.

Ali nedeljom, u normalnim okolnostima, zaljućivanje paprikaša je jedan fini građanski obred, ne zahteva čak ni da se učlanite u bilo šta, ne pokušava ništa da vam proda, radi i ako ne verujete u njega, radi čak i nedeljom, a greje dušu, krajnike i koješta. Izaberite svoj otrov i probajte. Ovaj savet će vas koštati izvesnog doživljaja ako ga ne poslušate.

Prijatan ručak vam želimo.