Nastavljam sa istraživanjem Budimpešte posle više od frtalj stoleća. Ove nedelje hvatam utisak o tome kako se Budimpešta pretvorila u pravu evropsku metropolu, sa svim obeležjima i pratećim gadostima koji taj atribut čine.
Veća fotografija je ovde.
Zavučena između starih zgrada, našla se i jedna “plehana”. Ne znam otkad je, ali slutim da je napravljena za Baćuškinog vakta, jer tako nebuloznu građevinu u strogom istorijskom centru grada samo socrealizam može da izrodi. I šta sad biva, daj da iskoristimo zgradu, preskupo je bilo šta drugo osim potpunog angažovanja. A to angažovanje u današnje doba podrazumeva i klimatizaciju.
Kako god, zgrada je pravljena u doba kada se klimatizacija smatrala imperijalis’ćkom dekadencijom, pa o centralnom klima-sistemu nije moglo biti govora. A zgrada staklenac, majko božja – nema rešenja nego da se prave isturene konzole za dvodelni sistem… Ako je za utehu, barem sam uspeo da savatam nekoliko dobrih apstraktnih kadrova.