Veća fotografija je ovde.
Trg Verešmarti, strana do poslastičarnice “Žerbo”, bina u prikrajku Božićnog vašara, koji je taman počeo tog vikenda kad smo se zatekli. Milion štandova, ali ne kao u Srbiji: osim uobičajenog žamora ljudi, čuje se samo jedna muzika. I ta muzika je živa, dovoljna da stvori muzičku zavesu celog vašara, jer ozvučeno je diskretno svuda po trgu. Žanrovi su razni. Mađarska ima tu sreću da kod njih ne postoje turbaljke: narodna muzika je narodna, folklorna, nema razgovora o nekim devijacijama. Najdalje od matičnih formi je otišao Bela Bartok, pre devedesetak godina, kad je komponovao neke kamerne varijacije na teme koje je zapisivao hodajući okolo, onako kako to danas rade etnomuzikolozi.
Pravi mađarski folk zvuk je vrlo karakterističan. Ne razumem to fraziranje, ali meni je ta muzika prelepa, pogotovo kad je sviraju majstori. A ova tročlana ekipa je baš bila sjajna.
Priđem da ih vidim, kad ih već čujem, poželim da ih slikam. Vrtim se tamo-amo ispred nevelike bine u nameri da osmislim kadar, odlučim da to bude uspravni zahvat, podignem aparat da pronađem ugao i tek tad ugledam detalj u drugom planu, iznad bine. Mogao sam lako da ga izbegnem, ali što ono kažu Ameri “once you’ve seen it, you cannot have it unseen“. Gore Bank of China, dole tradicionalna muzika. Bog da me ubije ako sam ikad u životu uspeo da snimim toliki tematski kontrast na jednoj slici.
У ствари има турбо, и то увезен из Мужље. Бенд “Сиварвањ” (Дуга – szivárvány) је радио управо то, и својевремено су њихове касете на камионе шверцоване у Мађарску. И има и тамо места где се то може чути, ал’ се зна где је то – никако не на главним трговима и не о трошку туристичког савеза града.