Month: November 2016

Devedesete je obeležila muzička kriza koju je ljude iz tog biznisa terala u paniku. Očajnički su tražili nešto novo za šta će da se uhvate. I da zarade, što se podrazumeva.

U Americi se pojavio grunge ili Seattle sound koji je bio mešavina panka i hard roka/hevi metala sa naglašeno distorzičnim gitarama i teškim temama u pesmama (društveno otuđenje, apatičnost, želja za slobodom), što je bilo dovoljno da se promoviše na sva usta (Nirvana, Soundgarden, Alice in Chains, Pearl Jam…) i mobiliše publiku.

Nisam se nešto primio na tu ekipu, nastavio sam da slušam Neila Younga i njegovu prateću grupu Crazy Horse.

A Britanci su, po običaju, za to vreme odradili stvari na mnogo finiji način.

Tipovi koji žicaju piće po kafanama su oduvek bili opšte mesto. Svaka kafana ima barem jednog takvog, a mnogi od njih su, ako zanemarimo njihovu sklonost alkoholu, jako zanimljivi likovi, barem u ranoj fazi pijanstva.

Sa ženama koje se opijaju nemam nikakvog iskustva. Takve nisu dolazile u kafane u koje sam ja išao. Sve što o tome znam je posredno. Ponekad naiđem na naslove poput ovoga: “Naučnici su dokazali da žene piju isto kao i muškarci, ako ne i više” i ne malo se iznenadim.

Eto šta nam je donela emancipacija.