A ponekad igrate na granicama ponuđene tehnologije i prelazak crte u toku fotografisanja bi naškodio rezultatu. Tada je legitimno ponuditi rešenje s druge strane.
Veća fotografija je ovde.
Ako vam je slika na displeju fotoaparata referenca uspeha, mogli biste se naći u čudu kad utvrdite da vas je fotoaparat prevario.
Naime, interpretacija slike u toku pregleda može da bude “prilagođena” zarad lakšeg pregleda. Ako već proveravate sliku posle slikanja, ne gledajte u samu sliku (osim ako ne proveravate fokus), nego u histogram. E, ja sam gledao u histogram i znao sam da je ova fotka suviše tamna. A nisam mogao da odolim: i ja sam živ čovek, krišom jedem bombonjere, slušam Claydermana i čitam onu kakozove Bačić-Alimpić, pa moram povremeno i da upucam poneki kič. No, kao fol, imam DSLR, mogu ono što ne bih mogao sa malim aparatom, podignem ISO faktor do krajnjih ISO 3200 (imam još, ali je neupotrebljivo za rad), blenda je već otvorena koliko je moguće, usporim ekspoziciju do 1/30 sekunde, što je otprilike granica koju optička stabilizacija može da ispegla kad držim to kilo ipo opreme u rukama. I šljisnem fotku. Na displeju je dobra, ali histogram je levo, znam da je nedovoljno svetla. Liči da je čisto, već znam da ću je lako popraviti i dodati onoliko svetla koliko nisam mogao da dodam dok sam slikao.
Nije tu bilo puno posla, jer polazna fotka je već bila u zoni dobre boje i kontrasta.
Istina, ja imam neke svoje recepte i presete u programu koji koristim za obradu RAW fotografija, ali to je već stvar pristupa i ukusa, a ne preke potrebe. Pokazalo se posle da mi čak ni cela blenda nije trebala; možda da sam ipak pokušao da slikam 1/20 iz ruke…
Poenta je ipak drugačija: ja sam znao da ću kasnije lako ispraviti problem na fotografiji koji je nastao jer nisam imao više potrebnih resursa. Mogao sam da navrnem ISO 5000 ili da usporim blendu, mogao sam čak da smanjim zumiranje i time omogućim širu blendu (ali bih izgubio oštrinu po dubini…). Čistunac to ne bi uradio, ja sam uradio i razlika je u tome da ja sad imam fotku za bombonjeru ili novi roman oneraskeženekakozove Bačić-Alimpić, a čistunac je nema.
– * –
I ovim primerom bih lagano priveo kraju ovu malu raspravu. Dakle, da ne pravim neku veliku filozofiju. Potpune zaključke izvedite sami, jer drugačije ne biva, na osnovu šest primera mojih sopstvenih fotografija sa letovanja 2016.
Pomenuću, ipak, samo onaj najvažniji zaključak: valja da slikate u RAW režimu i uložite minimum truda koji sledi iz takve odluke; čim počnete tako, rezultati će biti očigledni, a kvalitet vaših fotografija za klasu bolji nego pre. Razloga za to ima više i svaki od njih je opravdan. Ja sam ove nedelje pričao samo o jednom razlogu za izbor RAW režima, verujući da će vam primeri biti dovoljni. Nisam pomenuo sve, ali verujem da sam pokrio većinu rešivih situacija (dobro de: poneki škart je ipak samo škart i tu ništa ne pomaže). Postoji gomila graničnih situacija koje se mogu smatrati greškom i koje se mogu ispraviti tako da ne ostane nikakav trag da je ikakvog problema bilo.
Ako biste ipak radije da pravite, što onaj reče “gotografije” (što je skraćenica od “odmah gotova fotografija”), može i tako. A budete li hteli tako, ja vas neću ubeđivati u suprotno dok god ni vi mene ne ubeđujete u svoje stavove. Samo, u tom slučaju ćete pre ili kasnije doći u nepriliku da odlučite da li je bolje da provedete još tri sata na mestu na kojem se nalazite da biste dočekali savršeno svetlo ili je pak bolje da se odreknete snimka kako biste održali zen perfekcije za koju niko više ne daje ni pô lule duvana. Moj konačni izbor je da tu fotografiju imam, bez obzira na sve.
Komentari su onemogućeni.