Nisam bio jedini koji se, krajem osamdesetih, primio na Tanitu Tikaram. Njen debitantski album Ancient Heart (1988) bio je interesantno iskustvo, pogotovo ako se ima u vidu da je ona u tom trenutku imala samo 19 godina. Pesme su joj bile brižljivo skrojene, tekstovi prilično zreli za njen uzrast, sa dozom enigmatičnosti. A posle više uzastopnih slušanja jasno je svakome da je studijski posao bio brilijantno odrađen.
Nije ni čudo što je pesma “Twist in My Sobriety” postala rado slušana, a famozno fraziranje na oboi u refrenu je učinilo da se trenutno upamti.
Pažljivo iščitavanje podataka sa omota albuma trenutno je razrešilo sve dileme. Aranžmane je brilijantno raspisao Rod Argent (koga često ovde pominjemo), a produkciju uradio iskusni Peter Van Hooke. No, tu se, uz njih, našla i čitava plejada poznatih muzičara (Mark Isham, Paul Brady, Brendan Croker, David Lindley, Marc Ribot, Clem Clempson…) što mi je samo govorilo da je sve to neko pažljivo osmislio i organizovao. I sve to odlično funkcioniše na albumu, ali…
Ispostavilo se da je glavna mana Tanite Tikaram njeno “ravno” pevanje u kojem kao da nema dovoljno emocija koje bi trebalo da ponesu ostale pesme. Neminovna posledica: ubrzo mi je postalo dosadno da je slušam. Tako da smo se rastali bez želje da ubuduće družimo. Toliko ima sjajnih pevačica – da na nju ne vredi gubiti vreme.
Nedavno sam čuo “The Way You Move” i odmah prepoznao Tanitu. Muzika joj je i dalje melodična i sentimentalna (u ovom slučaju, u pitanju je pritajena patnja za dečakom koji dobro pleše), stihovi vešto sročeni, a aranžman oplemenjen latino američkim ritmovima. Lepo.
No, da ne hitam sa zaključcima, reših da bacim uvo i na ostatak materijala sa albuma Closer to the People (2016). Većina pesama je fina, pratnja joj je naglašeno džezerska i besprekorno odrađena. Ali, ponovo, ona sa svojim glasom nema tu šta da traži.
Da sam na njenom mestu, pisao bih pesme za druge izvođače, one koji bolje pevaju.