Nasilja i nasilnika smo se, valjda, nagledali poslednjih decenija. Posebna kategorija su oni koji za svoje žrtve imaju žene. Sklonost ka “lošim momcima” u ženskom biću mi nikada nije bila jasna, a njihova nesposobnost da se reše nasilnika koji ih često razmazuju po zidu je zapanjujuća. Znam za nekoliko takvih slučajeva – po pravilu, umesto da se nasilnici kazne, partnerke su, iz straha ili ko zna kakvog drugog razloga, spremne i da ih brane smišljajući najfantastičnije izgovore.
Srećom, ima i onih odlučnijih među njima.
Kathleen Edwards se pozabavila nasiljem među partnerima u dve svoje pesme, ali iz različitih perspektiva. U “Six O’Clock News” je kroz svoju junakinju opisala ženu koja je u odnosu pasivna – u društvu obesnog kriminalca koji ne mari ni za šta, ona je svoj život svela na gledanje televizijskog programa, u iščekivanju da će se stvari razrešiti same od sebe. Poletna “In State” je već nešto drugo – iako dobar deo pesme Edwardsova i dalje lamentira nad životom svoje junakinje, ipak nalazi snage da je osokoli i da ona tipu drčno pripreti: “Ako ti moja ljubav nije dovoljna, možda će te 20 godina u zatvoru opametiti.”
Edwardsova je kanadska songwriterka koja ima za sobom četiri vrlo ozbiljna albuma. Novinari je često upoređuju sa Lucindom Williams, mada bih, slušajući njene pesme, pre zaključio da su joj uzori Bob Dylan, Neil Young, Ryan Adams ili Gillian Welch. I, naravno, Tom Petty na koga se u intervjuima rado poziva.
Kada bolje razmislim, “In State” i najviše zvukom podseća na njegove radove, samo što ona iza sebe nema tako kompetentan prateći bend kao on. To joj je samo još jedan plus, pa možemo njene radove da posmatramo i kao njegov ženski ekvivalent za koji se može reći da opravdano i sa dobrim razlogom igra u prvoligaškoj postavi americane.
Zlostavljane žene ne treba da se teše muzikom Kathleen Edwards koja je zgodna za takve stvari, već da iz nje izvuku pouku. Da jednom za svagda kažu stop svakom nasilniku.