Veća fotografija je ovde.
Jedan moj prijatelj, nažalost pokojni, lepo se potrudio da prelepom psu kojeg je dobio na poklon ugodi život u dvorištu u kojem će biti kralj, car i bog. Sazidao mu je lepu i prostranu kućicu, postavio neke palete da odbije ležaj od betona i učinio sve što je mogao da zamisli da miljeniku život bude baš carski. I priča mi posle: “Zamisli, molim te: jutros rano kad sam pogledao kroz prozor i video koliko je snega napadalo, prvo sam na njega pomislio, pa sam onako u pidžami i ogrtaču izašao da proverim kako mu je. A on se ukopao u sneg ispred kućice i spava kao veliki… Pa da, trebalo je na vreme da se setim da je to islandski špic…”
I dok februarske temperature opet padaju sa dvocifreno pozitivnih na dvocifreno negativne, ja vam skrećem pogled na fotku snimljenu u nejsevernijem stalnom staništu na svetu, u nekoj vukojebini na ostrvu Elsmir na severu Kanade. Tamo bez pasa za vuču sanki nema života… Priču o tom mestu sam našao, a gde drugde kad sam u gužvi, na portalu Amusing Planet, gde ćete videti još fotki o tom hladnom mestu. Autor fotografije je neko iz ambasade SAD u Kanadi, pa nije bitno da se bavite tim profilom; nego samo velim zato što je red da saopštim ime autora.