Једна од пре: еј бре, пролеће!

Поучен искуством од прошле године, а осокољен неочекивано лепим временом за ово доба године… ма које неочекивано – ово би требало да је нормално. Дакле хладно скоро до равнодневнице, па онда нагло топлије. И кад се баба Марта ритне, да не добаци до мраза. И, да куцнем у дрво, делује да је тако испало.

Стога, чим се указало то неочекивано, правац башта, има да се ради. И, шлаг на торту (који иначе не волим, бар не тај вештак што мећу), пронашао сам да је ћерка оставила своју фото торбу и у њој Дугу Цев. Е, па то мора да се изведе на свеж ваздух.

e70_03451~20170324_14_12_38

Кајсије су туга дуга… сваке године цветају овако, и више тропа него опа. Или падне снег, или температура буде једноцифрена па пчеле изађу тек десети дан, или наиђе неки заостали мраз па спрљи заметке. Досад се од двадесетак дрвета набрало за можда исто толико тегли пекмеза, а оно једном што се пекла ракија, то је било од купљених кајсија. После није било ни да се купи, осим код неког дерикоже.

Између ове фотке и времена кад ово пишем прошле су две хладне ноћи са температуром близу нуле. Две кајсије у дворишту изгледају добро, ваљда ће тако и ове на башти. Још увек куцам у дрво и држим палчеве, ал’ то смета куцању, нећу никад завршити ово писаније…

Дуга цев. Главни разлог што сам је понео је што је канонова домаћа, па изоштрава сама, те немогући задатак да упецам роду на небу и да је још и изоштрим сад постаје могућ. Ове године су роде дошле нешто касније – око двадесет и неког, а умеле су да дођу још осмог – а и сад изгледа да још нису све стигле. Тек у пола гнезда смо их видели, остала делују још неусељена.

e70_03463~20170324_14_47_54

Како Грба воли да каже, код фоткања је више од пола посла у припреми, тј у глави. Испећи па рећи, смислити па шкљоцнути. Ова фотка чека већ неколико година да буде снимљена, тј чека да понесем Дугу Цев и коначно је снимим. Јер гугутке, ко зна већ који пар, уредно увек слећу на исто место, треба само бити у бусији кад наиђу.

e70_03469~20170324_16_52_32

И још само најава наредне епизоде, коју вероватно нећу бележити овде јер би изгледала исто или још истије – на реду за цветање су шљиве, брескве, вишње и трешње. Што се и десило док сам ја обрадио фотке и сетио се да ово напишем – спора је техника а ја још спорији. Ово је више да се дивим дугој цеви какав оштрински плићак уме да направи.

e70_03456~20170324_14_15_48

(велика 1, 2, 3, 4)

Ево добили сте и званично одобрење да је стигло пролеће. Ај сад напоље, шта сте забили носеве у мониторе!