Zbogom, Valerie

Već smo se navikli da nas događaji pretiču u našim užurbanim životima pa nam susreti sa drugim ljudima sve više liče na beskrajnu traku kojom promiču samo njihove senke. Kada se neko od njih preseli na neko bolje mesto, tada zastanemo, prisetimo se mnogih zajedničkih doživljaja, a sutradan nastavimo po starom.

Kao da se ništa nije desilo, senke prošlosti negde nestanu.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: обућа

Док бирам фотке за овде, највећи проблем је што ја уопште нисам неки изложбени фотограф. Ипак сам само аматер, тј фоткам јер то волим, и не размишљам превише о објављивању. То значи да огромну већину фотки чине породичне, дакле нису за објављивање. Мислим да не морам да објашњавам зашто.
Ове зиме, кад сам очекивао да ће јача осетљивост новог канона да се исплати, наравно да сам нашкљоцао гомилу фотака унутра. Грба зна како је код мене мрачно, због крова на тераси. Но, кажем, то је скоро све породична фотка, била деца са својом децом у гостима, одличне фотке, исплатио се канон (и да, Грбо, дирао сам и оно дугме, има и видеа!).

Ипак, фотографски ђаво не да мира, па се примети и понеки призор.

e70_01571~20161203_13_07_16

(велика)

Тако то изгледа кад нас у кући има десеторо уместо уобичајених двоје. И ово је само обућа за госте, госпоја и ја држимо своју у другом буџаку предсобља. Ово је, кажу, добро против лопова и кад кућа није тако пуна, кад виде толику обућу мисле да јесте па збришу.… Nastavite sa čitanjem >>