Ove sedmice postmatramo svet kroz objektiv Branislava Radišića.
O sebi i fotografiji Branislav kaže:
Fotografijom se bavim više od pola veka. Mislim da je normalno to interesovanje jer je čitav XX vek, a naročito XXI, vek vizuelnog. Slika je, bilo pokretna bilo ona fotografska, zamenila sve ostale vrste informacija.
No, od samog početka bavljenja fotografijom sav alat sam doživljavao kao sredstvo kojim ću ispričati ili dopričati doživljeno i viđeno. Na to je, verovatno, uticala moja privrženost likovnom pristupu slici, bilo da je nacrtana, naslikana ili fotoaparatom zabeležena. O tom pristupu svedoče i fotografije iz najranijeg perioda koje su nastajale u mračnoj komori i koje liče na sve, a najmanje na fotografiju kakvom se ona podrazumeva. Dakle dokumentaristika, ovekovečavanje, beleženje trenutka, zamrzavanje vremena me nikada nije interesovalo iako se, verujem, sve to ipak nalazu u svakom mom ŠKLJOC!
Tehnički kvalitet je ipak najmanje od svega što me zanima u jednoj slici, a njena ekspresija ono čime se najviše bavim sve do sada, a i nadalje.
Komentari su onemogućeni.