Za vreme songwriterskog buma sa početka sedamdesetih, Jamest Taylor je bio jedna od prvih zvezda koja je zablistala. Njega možemo slobodno da uzmemo kao arhetipsku figuru celog tog pokreta, jer je bio izuzetno zgodan dasa koji je pisao introspektivne pesme koje su lako pronalazile put do publike. “Fire And Rain” je lako dospela do prvog mesta američke liste, a njegova prva tri albuma su postala obavezni deo muzičke literature svih onih koji su u to vreme imali između 20 i 30 godina.
A onda se malo opustio.
Iako je imao zavidnu reputaciju kod kolega i publike, praktično do 1976. godine je snimao osrednje albume koji su se prodavali po inerciji u, za njega, malim tiražima. Ako je 300.000 kopija malo. 
Sa albumom JT (1977) stvari su krenule na bolje i, praktično od tog trenutka do današnjih dana, ni jedan od njegovih albuma nije zabeležio prodaju ispod miliončeta. Ujedno, to je bio i raskid sa imidžom pevača koji peva često pomalo patetične pesme bliske srednjoj struji i po ukusu komercijalnih radio stanica. Uvodeći elemente rocka, bluesa i countryja u pesme, pravio je male, ali važne korake na novom putu kojim je koračao. Za taj pomak zaslužna je prateća ekipa muzičara koje smo na blogu pominjali više puta: Danny Kortchmar, Russ Kunkel, David Sanborn, Leland Sklar, a prateće vokale su otpevale Linda Ronstadt i njegova ljubljena Carly Simon. Praktično sa istom ekipom će snimiti i naredni album, a pratiće ga i na promotivnim turnejama.
“Honey, Don’t Leave L.A.” je treći singl sa ovog albuma, a zanimljiv je zato što Taylor nije autor ove pesme. A to je već mali kuriozitet. Ovu šaljivu žesticu je napisao Kortchmar, a služila je, sem za razgaljivanje publike na koncertima, i za zezanciju među muzičarima prilikom njene najave. Na današnjem snimku to se jasno vidi i čuje, pa nije potrebno da objašnjavam o čemu se u njoj radi.
Nekako u to vreme se i završilo moje druženje sa Taylorom. Decenijama se nismo sretali, pa sam bio iznenađen kada sam video njegove sveže fotke. Danas nosi “kabriolet” frizuru, a moja kosa je još uvek na svom mestu. Doduše, malo promenjene boje. 