Nesporno je da su šezdesete bile zlatne godine soula. Diskografske kuće Motown i Stax su svakodnevno izbacivale nove singlice, a veliki broj njihovih izvođača je tražio mesto pod suncem. Neki od njih su postali globalno poznati, a kako se bližio kraj decenije, tadašnji podžanr funk je dobijao sve značajnije mesto u medijima i na radio stanicama. Obe kompanije su se početkom sedamdesetih suočile sa promenama trenda i potencijalnim gubitkom identiteta, pa su prionule na posao kako bi se adaptirale na novo vreme.
Štafetu su preuzeli Marvin Gaye i Al Green, izvesno poslednji veliki soul izvođači.
I dok se Gaye bavio ozbiljnim stvarima komentarišući društvene promene u Americi toga vremena, Al Green je ostao na dobro utabanim stazama – njegova preokupacija je bila idilična ljubav i muško-ženski odnosi.
Većina slušalaca prepoznaje Greena kao autora pesme “Let’s Stay Together” ili “Take Me to the River“, koju su nešto kasnije Talking Heads fenomenalno obradili. No, ovaj autor je tokom čitave decenije sipao hitove kao iz rukava. Ako je statistika tačna, preko trideset njegovih pesama je završilo na visokim mestima top-lista, a neke od njih su ušle u onu čuvenu listu 500 najvećih pesama svih vremena.
Ko god da je sastavljao kompilaciju The Immortal Soul of Al Green (2004), učinio je to besprekorno. Na četiri diska nalazi se skoro pet sati muzike kojoj se nema šta zameriti. Greenove pesme su zavodljive, glas moćan, produkcija umivena, a tek na snimcima sa koncerta se može čuti kakav je bio na pozornici kada se raspomami.
“Here I Am (Come and Take Me)” je klasični Green koji čas peva punom snagom, čas ode u karakteristični falsetto, sa uobičajenom tematikom – praktično moljaka žensku da mu se vrati, da je on njen i da će biti uz nju kada god ona to poželi.
Na žalost, u životu ljubavne stvari nisu ni malo idilične kao u pesmama. Greenova devojka iz vremena njegovih najvećih uspeha optuživala ga je za zlostavljanje. Kap koja je prelila čašu bilo je njegovo odbijanje da je oženi. Posle jedne od svađa u kojoj su letele šerpe, lonci i poklopci, prosula je njihovu sadržinu po sebi, potegla pištolj i ubila se.
Posle ovog nesrećnog događaja, u Greenovom životu ništa više nije bilo isto. Okrenuo se gospelu i postao pastor sopstvene crkve u Memfisu.
Ma koliko njegovi albumi iz poslednjih decenija i dalje imaju šmek klasičnih radova uz modernu produkciju, nikada više se nije vratio na top liste.