Hteli mi to da priznamo ili ne, društvene mreže su nam se potpuno uvukle pod kožu. Kao zgodna alatka za reklamiranje narcisoidnosti, počele su da nam menjaju svest, pa je od moje početne ideje otvaranja profila na Facebooku “da vidim šta mi rade deca u slobodno vreme i dok sam na poslu”, do pitanja “šta ja radim ovde, među ljudima koji prepisuju tuđe mudrolije i ocvalim ribetinama” prošlo malo vremena. Dileme nije bilo – nestao sam iz tog paralelnog univerzuma na pet godina.
Vratio sam mu se prošlog leta, na nagovor nekih od ovdašnjih Samuraja, da malo i tamo reklamiram Suštinu pasijansa.
Suštinski, na Fejsu se ništa nije promenilo. Sem što ima alatki koje znaju efikasno da uklone neželjene objave, pa se sa malo truda sva ta lavina koja svakodnevno preti da me zatrpa uspešno stavila pod kontrolu. A i one ocvale ribetine su, u međuvremenu, prezrele i nestale… 
Kako đavo nikad ne spava, često se dešava da mi stigne privatna poruka. U fazonu, “tvoje priče i izbor pesama o kojima pišeš su super, daj jednu uspavanku samo za mene, neće mi san na oči…”. Ko da sam virtuelni džuboks, mislim se, samo treba da se ubaci novčić i pritisne odgovarajuće dugme… Obično ovakve zahteve ignorišem, ali nekada ispalim ono što mi prvo padne na pamet. Tako bi i sinoć…
U vreme dok su se The Kinks pripremali za vrlo važnu američku turneju 1965. godine, Ray Davies je očekivao prinovu. Iščekivanje i nervozu je prekraćivao udaranjem po klaviru, a na vest o rođenju svoje prve ćerke (od ukupno četiri) seo je i napisao prekrasnu uspavanku “I Go to Sleep“. U žurbi i zbog obaveza oko turneje, na brzinu je snimio demo verziju koju je poslao Peggy Lee, američkoj pevačici koju je voleo da sluša. Njoj se pesma svidela tako da je završila na albumu Then Was Then – Now Is Now! (1965), a i Cher ju je snimila za svoj solo prvenac… No, pesma je prošla potpuno nezapaženo.
Nekih 25 godina kasnije, grupa The Pretenders će snimiti svoj prvi album na kome će se naći i nova verzija starog hita The Kinksa “Stop Your Sobbing“. Između ružnjikave Chrissie Hynde i Daviesa planuće ljubav koja će rezultirati ćerkom broj tri, pa je bilo sasvim normalno da genijalna Daviesova pesma završi na albumu Pretenders II (1981). U raskošnom aranžmanu koji potpuno odudara od svega ostalog što se na njemu nalazi, “I Go to Sleep” dobija svoju definitivnu verziju po kojoj se i danas lako prepoznaje.
Mogao bih još toga da napišem, al’ je odavno prošlo vreme za fejsbučenje i ovaj tekst/pesma biće dovoljni svima onima kojima san neće na oči.
Odoh da lalam…