Athens je grad u američkoj saveznoj državi Džordžiji koji se teško nalazi na mapi i gotovo da nije vredan pomena. Ničim se naročito ne izdvaja od mnogobrojnih malih gradova sa juga USA, čak ni po gabaritima. Demografski podaci pokazuju da je upola manji i od mog Kragujevca.
I sada se, verovatno, pitate zašto ga i uopšte pominjem.
Odavno znamo da je Džordžija bila rasadnik muzičkih talenata koji su i u svojim pesmama pomenuli njeno ime poput Raya Charlesa (“Georgia on My Mind“) ili Gladys Knight (“Midnight Train to Georgia“), a moram i da podsetim da iz ove države potiču The Allman Brothers Band, Atlanta Rhythm Section i The Black Crowes. Athens, ma koliko bio mali, specifičan je po svojoj živoj muzičkoj sceni koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih iznedrila veliki broj grupa i autora različitih žanrova, tako da sam se i sam našao zatečenim. Pomenuću samo neke od najvećih i najznačajnijih: R.E.M., The B-52’s, Matthew Sweet, Drive-By Truckers, Neutral Milk Hotel, Vic Chesnutt, Danger Mouse…
Da do kraja života slušamo radove samo pomenutih muzičara, ne bi nam bilo dosadno. 
Widespread Panic je jedna od lokalnih grupa o kojoj se kod nas malo zna, iako ima dugu i plodnu karijeru (12 studijskih i 10 živih albuma). Očigledno, oni najbolje funkcionišu na svirkama, kao još jedna od brojnih grupa koje imaju verno sledbeništvo i idu stazama koje su već utabali Greteful Dead i, malo kasnije, Phish. I muzika koju izvode je slična, oslonjena na južnjački rok, bluz, boogie sa dosta elemanata funka/soula i dugotrajnim solažama.
“Travelin’ Light” je dobro poznata pesma J. J. Calea koju su obradili još na svom debitantskom albumu, a zgodna je jer možete da je uporedite sa originalnom verzijom, kao i onom koju je uradio Eric Clapton. Dobro se uočava razlika u pristupu – J. J. Cale je tradicionalno opušten, Clapton ravan i tehnički doteran, a Widespread Panic naprosto zvuče životno.
Još samo neko da se seti da ih dovede kod nas. Ma koliko dugo njihova svirka da potraje, izdržaću… 