In memoriam: Fats Domino (26.2.1928.–24.10.2017.)
Ako su Elvisa smatrali za kralja rock & rolla, Chuck Berry je, nesumnjivo, bio car. Koju bismo titulu, onda, mogli da dodelimo Fatsu Dominu? Jer od njega je sve počelo. Pesma “The Fat Man” je snimljena 1949, godinama pre no što su Berry i Little Richard postali obavezni na igrankama.
Uostalom, poslušajte…
Kreolskog porekla, Fats Domino je rođen u New Orleansu, gradu u kome su se mešale različite kulture i muzički uticaji. U takvom okruženju se podrazumevalo da ako želiš da budeš profesionalni muzičar, moraš da znaš da sviraš sve. I Domino se toga držao tokom cele svoje karijere, jer nije ništa novo izmislio – samo je svoju muziku vešto smućkao od sastojaka koje je imao pri ruci.
“The Fat Man” je posledica onoga što je radio godinama u New Orleansu i što će nastaviti da svira tokom dalje karijere u istom fazonu, čak i kada takvu muziku budu prozvali rock & rollom. Pesma je postala veliki hit i prodala se u više od milion primeraka, a što je važnije, otvorila mu je vrata za snimanje novih i puštanja na radiju (ne zaboravimo kakav su tretman imali crni izvođači u to vreme u medijima).
Pravi uspeh je došao sredinom pedesetih sa serijom dobro poznatih pesama (“Blueberry Hill“, “Walking to New Orleans“, “Whole Lotta Loving“, “I’m Walking“, “Blue Monday“, “I’m in Love Again“…) koje su imale uticaja i na mlađe muzičare. Elvis Presley je jednom prilikom izjavio: “On je jedini, pravi, istinski kralj rock and rolla, a ne ja”. Njegovi veliki obožavaoci The Beatles su tvrdili da je njihova pesma “Lady Madonna” direktno inspirisana njegovim radom.
Ako želite da se upustite u slušanje Fatsovih pesma, potražite dvostruki album Goin’ Home: A Tribute to Fats Domino (2007) i pogledajte ko je sve od njegovih poštovalaca prisutan.
Grammy za životno delo osvojio je 1987. godine, a prošlog leta primljen je u Rhythm & Blues Hall of Fame.