Pre nekoliko godina, listajući Rolling Stone, najozbiljniji američki muzički časopis, naišao sam na hvalospeve za pesmu “Emmylou”. Kako znam samo za jednu meni veoma važnu ženu koja nosi to ime, ni sekunda mi nije bila potrebna da kliknem na video. Ugledao sam dve klinke koje se muvaju po pustinji Arizone i pevaju:
Oh the bitter winds are coming in
And I’m already missing the summer
Stockholm’s cold but I’ve been told
I was born to endure this kind of weather
When it’s you I find like a ghost in my mind
I am defeated and I gladly wear the crownI’ll be your Emmylou and I’ll be your June
If you’ll be my Gram and my Johnny too
No, I’m not asking much of you
Just sing little darling, sing with me
What the fuck!! Jesu klinke, ali imaju dobre uzore. 
Tako sam se upoznao sa sestrama Söderberg koje se kriju iza grupe First Aid Kit.
Normalno, preslušao sam tadašnji aktuelni album i odmah konstatovao da tu ima štofa, da božanstveno pevaju i pomislio kako bi bila šteta da se njihov potencijal ne iskoristi. Srećom, stvari su nadalje odvijale na najbolji mogući način.
One nisu privukle samo moju pažnju, već su zainteresovale i neke ozbiljnije igrače u muzičkom svetu. Jack White ih je angažovao da snime antologijsku numeru “Universal Soldier”, a Conor Obrest i momci iz njegove grupe Bright Eyes su im postali najbolji ortaci. Album Stay Gold (2014) je bio jedno od najkvalitetnijih izdanja te godine u kategoriji folk/popa.
Ovogodišnji Ruins (2018) je fini nastavak prethodnika koji pokazuje da sestrice nisu ni malo izgubile inspiraciju, a spremene su i da se menjaju, a ne da ponavljaju uspešnu formulu sa prethodnika. Ponovo su na albumu prisutni ugledni gosti – Peter Buck (R.E.M.), Glen Cotche (Wilco), McKenzie Smith (Wilco)… a samim pesmama dodato je i malo modernog country ugođaja. I sve to zvuči moćno i upečatljivo.
“Rebel Heart” je uvodna numera koja na pravi način pokazuje šta nas čeka u nastavku albuma. Gotovo savršeno sklopljene pesme koje se lepe za uvo na prvo slušanje i bude emocije. Zbog toga ćemo im oprostiti što im tekstovi nisu na nivou muzičara koje navode kao uzore – Dylan, Cohen, Townes Van Zandt, Johnny Cash, Gram Parsons, Emmylu Harris su, ipak, muzičke kategorije same za sebe.
Uostalom, ko zna šta nas sve čeka od First Aid Kita u budućnosti. Talenat je očigledan, a strah od izazova ne postoji. Neka polako smišljaju nove pesme, kao što su i do sada radile, jer vreme radi za njih.