Kad dođe vreme da pred Svetim Petrom položim račune o svom životu, moći ću da mu kažem, i to sa ponosom ako mi bude dozvoljeno, da sam neko vreme provela svirajući ritam-gitaru u bendu sa Albertom Leejem.
Emmylou Harris
Postoje neki veoma posebni ljudi na muzičkoj sceni koji bi, da je pravde i poštovanja zasluge, stekli mnogo veću slavu. Kombinacija sviračke veštine, besprekornog baratanja muzičkom literaturom preko svake granice žanra i uticaja koji su imali na druge oko sebe sugerišu isto, ali ta imena ostaju dobro poznata samo nama, ludacima koji volimo da čeprkamo po faktografijama, kao i muzičarima, koji često navode svoje uzore i na razne načine im uzvraćaju dug; šira publika uglavnom ostaje nesvesna njihovog doprinosa.
Jedan od takvih ljudi je i Albert Lee, fenomenalni engleski gitarist koji na samom početku ovog video-zapisa daje ključ svog položaja u muzičkom svetu.
Stvar je jasna: čovek nije dozvolio da mu slava pomuti pamet. Oduvek je želeo da svira, a zlatni gral kojem stremi nije novac, nego nekakva hipotetička najbolja svirka na sceni, kojoj namerava da teži dok god bude mogao da svira.
Ovaj stav je vredan svakog poštovanja, no možda je to stvar vaspitanja i metafizike romske kulture iz koje Albert Lee vodi poreklo. Odricanje od robovanja materijalnim vrednostima, do kojih se inače dolazi uz prodaju integriteta, jedna je od karakteristika tog folklora i možda se tako najlakše objašnjava umetnički pristup koji Lee upražnjava.
Kao u slučaju mnogih svojih vršnjaka (rođen je 1943), Leejev ključni muzički uticaj u pubertetskom uzrastu čini rani rock’n’roll. Njegovi prvi uzori su Buddy Holly i Jerry Lee Lewis, koje pokušava da imitira: zahvaljujući rock’n’rollu, on svoju pažnju od trinaeste godine preusmerava sa klavira na gitaru. Pravi uticaji u stilu sviranja gitare dolaze od prvih gitarističkih heroja ranog rocka: Jimmy Bryant, Scotty Moore, James Burton, Jerry Reed… Posle izvesnog perioda sviranja po budžacima, prvi profesionalni angažman je dobio kao solo gitarist grupe Thunderbirds, pratećeg sastava Chrisa Farlowea. Iz te priče istupa svojom voljom, jer želi da bude bliže country muzici, koja ga intrigira, Neko vreme provodi u grupi Heads, Hands & Feet i za to vreme prvi put privlači pažnju šireg auditorijuma, najpre zahvaljujući sopstvenoj pesmi “Country Boy” u kojoj naročito pokazuje kapacitet svog furioznog stila sviranja (koje zvuči kao banjo finger-picking, ali nije).
Najvažnije godine u Leejevoj karijeri počinju kada 1974. odlazi preko Bare u Los Angeles, da bi tamo nastavio da traga za svojim mestom pod suncem. Ubrzo postaje vrlo tražen kao session muzičar, a posla u studiju ima toliko da ne postiže ničim drugim da se bavi. No, ključni poziv koji se ne odbija dolazi od Emmylou Harris, koja mu je ponudila da zauzme stalno mesto glavnog gitariste u njenom pratećem bendu. Velika simbolika beše u tome što je to mesto bilo upražnjeno kada je James Burton, jedan od najvećih Leejevih uzora, najzad odlučio da se vrati u bend Elvisa Presleyja.
Sarađuje sa Ericom Claptonom od 1978. godine i član je njegovog pratećeg benda sve do vremena kad je Clapton potpao pod producentski uticaj Phila Collinsa, koji nije znao šta da radi sa muzičarem tog kalibra. 1983. godine, inicirao je ponovno okupljanje Everly Brothersa i bio muzički direktor ekipe koja ga je pratila. Ostavio je brdo tragova na pločama i koncertima tolikog broja muzičara da bi bilo pomalo degutantno nabrajati ih sve. A ništa mu to nije smetalo da od 1979. do danas objavi i četrnaest solo albuma.
Triput je bio u Beogradu: dvaput sa Ericom Claptonom, oktobra 1979. i januara 1984, taj drugi put smo se sreli u hali 1 Beogradskog sajma, i oktobra 2005. kao solo gitarist grupe Bill Wyman’s Rhythm Kings na koncertu čije propuštanje još uvek nisam preboleo.
Nije teško pratiti karijeru Alberta Leeja i uživati u njoj. Najbolje od svega je to što kad god pronađete neku referencu, ona vas pouzdano vodi do muzike koju ćete voleti. Mnogo je godina otkako identifikujem tog čoveka i iskazujem poštovanje prema njemu i do sada nikad nisam bio u potrebi da preskačem ili zaobilazim bilo šta od muzike koju on svira; štaviše, rado sam joj se vraćao mnogo puta. Ako iole poznajete njegov opus, verujem da znate o čemu pričam; ako niste do sada upoznali muziku Alberta Leeja, preporučujem vam da to svakako učinite.